Voja Brajović
Na debati o „Otpisanima“, održanoj u Ustanovi kulture Parobrod, osim Brajovića, učestvovali su i novinar Draža Petrović, sin jednog od najpoznatijih epizodista Bogoljuba Petrovića, i rediteljka Ana Marija Rosi, moderator razgovora bila je Jelena Đurović. Učesnice debate su odmah na početku istakle da su obje bile zaljubljene u Prleta.
– Da podsjetim da je jedan od glavnih junaka švercer, kockar… Samo je moj lik onakav kao što treba da bude svaki vođa bez greške, i zato mislim da ste se vas dvije „udale“ za Prleta zbog tog avanturističkog i slobodarskog duha koji je imao u sebi, više su ga voljele mlađe generacije, ali mislim da su vaše mame više preferirale mene – duhovito je počeo Voja Brajović.
Na opasku da je i Tihi u jednoj epizodi „posrnuo“ pred djevojkom, Brajović se prisjetio te scene.
– Da, imao sam samo jednu epizodu u kojoj je trebalo da osvojim neku djevojku, nju je igrala Radmila Teodorović, koja je, inače, bila balerina i trebalo je da je šarmiram. Ona mi kaže: „Uvjek si me nekako čudno gledao“, trebalo je da joj odgovorim: „Pa i sad te čudno gledam“, i to nikako nije moglo da se snimi. Aca Đorđević je bio strašno nezadovoljan kako sam to radio i onda je sklonio Radmilu pa je on bio moj partner i tako smo to snimili. To je ostalo i zabilježeno – ispričao je popularni glumac.
On je istakao da su najbolji scenaristi bili uključeni u pisanje ove serije, Dragan Marković je napisao okvirni scenario, ali bili su uključeni i Siniša Pavić, Gordan Mihić, Zoran Đorđević…
– „Otpisani“ su se zvali jer je trebalo da u svakoj od tih 13 epizoda, koliko je bilo planirano, pogine po jedan od 13 glavnih likova, koji su dali živote za slobodu. Pošto je serija bila izuzetno gledana, odlučeno je da ipak neki od njih ostanu živi. Ova serija nikada nije bila ideološki obojena i zato vjerovatno nikad nije prikazana u Sovjetskom Savezu, ali je zato u Kini bila velika pomama, kao za „Valterom“, samo što je ovdje to manje poznato – istakao je Brajović.
Tihi Voja Brajović, Prle Dragan Nikolić i Čibi Aleksandar Berček
Svi glavni glumci su bili mladi i tada na početku svojih karijera.
– Muštrali su nas ti takozvani producenti tada, a mi smo živjeli za to da se dokažemo u svakom mogućem trenutku. Inače, kaskaderi su zarađivali mnogo više od nas. Oni su naplaćivali po padu i oni su najviše zaradili, a mi smo ostali siromašni. Mislim da nikada nisam bio siromašniji nego tada. Potpisivali smo ugovore za male pare, znali smo koliko otprilike jedna epizoda filmskog snimanja košta, a onda ti neki tamo kaže: „Ako nećeš ti da potpišeš, ima ko hoće za te pare“. Nisam imao hleba da jedem, a i da sam imao para da idem u kafanu, nisam mogao sam da sjedim – priznao je Brajović i dodao da su zato za „Povratak otpisanih“ bili u situaciji da „opelješe“ producente.
– Aca Đorđević me zove i kaže: „Biće para, imaćete milion po epizodi“. Znači, imali smo po 350.000 u „Otpisanima“, a sada ćemo imati skoro tri puta više – pričao je sa osmijehom Voja opisujući kako su on i Dragan Nikolić uspeli kod direktora serije Mladena Todića da podignu cijenu do čak 30 miliona.
– Zatim nam direktor kaže da postoji problem, a to je da je Pavle Vujisić pristao da snima za 20 miliona. Na to mi kažemo da hoćemo da Pavle Vujisić ima isto kao i mi. I on pristane i na to. Snimamo mi tako, završimo to i odemo po pare… Kažemo da ne sabiramo sad koliko je bilo dana snimanja i troškova da zaokružimo još malo… i on opet pristane na veću sumu. Bili smo presrećni. Kažemo Mladenu koji je kralj, a on nas pita: „Zašto?“ Kažemo: „Pa pristao si na sve naše uslove“, a on kaže: „Pa imao sam još po deset miliona za vas, ali niste tražili“. On je ukalkulisao još veću cifru na koju mi nismo ni pomislili. Uglavnom smo dobili deset puta veću sumu od prvog dijela – prisjetio se Voja sa setom i kako su „Otpisani“ rađeni profesionalno, što je danas, kaže, nemoguće zamisliti.
Novinska najava „Povratka otpisanih“
– Mi smo scenu u kanalizaciji snimali u bazenu u studiju „Avala filma“, gde je Veljko Despotović, jedan genije, napravio scenografiju, a to znači da se ta kanalizacija mogla snimati sa svih strana i sklanjali su po potrebi te blokove koji su bili zidovi tog kanala kako bi se stekao utisak da je to zaista prava kanalizacija. Veljko je to obojio, pa je sjekao neko svježe povrće i bojio da bi to izgledalo kao da su sveže fekalije, a da nikom ne naškode. Da bih ja bio zaštićen, obukli su mi ronilačko odelo i preko toga radnički kombinezon, međutim, kako sam ja skočio u vodu, tako su svi ostali skočili u vodu ali bez ičega, da se ne proslavim samo ja, nego da i oni učestvuju u tome. Takve stvari se danas više nikako ne mogu uraditi – priznao je Brajović.
Kada su anegdote sa snimanja u pitanju, njih nije manjkalo pogotovo što su glavni glumci bili približnih godina.
– Gagi smo dušu vadili na snimanju jer je bio malo stariji od te naše generacije glumaca. Zezali smo ga: „Matori konj koji se švercuje uz nas“, a u stvari je samo šest godina stariji od nas, dok je Bata Živojinović od nas stariji 16 godina, ali dobro je igrao – prisetio se Voja.
Inače, to je jedna od rijetkih uloga Bate Živojinovića kao četnika (u cjelokupnoj karijeri je tri puta igrao četnika, po sopstvenom priznanju).
Voja Brajović? Nikad čuo
Brajović kaže da nije bilo značajnijeg glumca u tadašnjoj državi koji nije želeo da se pojavi u „Povratku otpisanih“ .
– Dobijao sam oko 150-200 pisama dnevno… To je bilo ogromno, ali nisam to doživljavao kao nešto veliko. Tako sam dolazio u JDP sa gomilom pisama misleći tako glup da je to na ponos čitave glumačke profesije, svih nas, a vjerovatno su me gledali kao kretena. Sjećam se kada je veliki glumac Milivoje Živanović ušao u salon sa svojim velikim šeširom, seo i upitao: „Ko je ovaj mladić“, misleći na mene, „To je naš mladi kolega, glumac Voja Brajović“, kažu mu. „Ko?“, pita on i kad mu ponove moje ime, on kaže „Nikad čuo“. Dakle, stavio mi je do znanja gde sam i šta sam – zaključio je Brajović.
Izvor: Neven Džodan blic.rs
Foto: Mitar Mitrović
