Jutros su odveli vampira iz moje zgrade. Prilično me je razočarao način na koji su to uradili. Nije bilo borbe, niti bilo kakvog otpora sa njegove strane, a ja sam očekivao spektakl. Nisu nagrnule stotine pacova iz podruma, niti su okupirali stepenište da bi sprečili da iz zgrade odvedu vampira. Nisu se pojavili ni slepi miševi, a izostali su i krstovi i glogovi kolci. Specijalci su uleteli na brzinu, i za dva minuta izveli svezanog vampira. On mi je čak uputio smešak, dok sam posmatrao iza odškrinutih vrata. Nisam ugledao ni očnjake. Čak se ni penzioneri nisu okupili ispred zgrade, bilo je suviše rano za kupovinu mleka i novina. Sve je bilo brzo gotovo.
Vampira sam često sretao pre hapšenja, i uvek bi me kulturno pozdravio, čak i popričao sa mnom. Vampiri su potekli od aristokratije, poznaju kulturu ponašanja i stanovanja.
Mračnu stranu otkrio sam tek uveče, slušajući vesti. Pogodile su me slike vampira iz prošlosti, izgledao je puno življe i rumenije u uniformi, što se ne bi moglo reći za njegove žrtve, koje su bile jezivo iskasapljene. Stresao sam se pri pomisli da je vampir živeo do mojih vrata, i da ga je verovatno samo strah od hapšenja sprečavao da i meni pusti krv.
Nije se na tome završilo. Hapšenja su učestala, i sve više vampira je punilo zatvore. Po zanimanju sam novinar, volim njuškati i zabadati nos tamo gde mu nije mesto. Skromno mislim da posedujem i neko šesto čulo, da umem namirisati mračno i tajanstveno. Slutio sam da se ovde radi o nečem većem od dolaska evropskih bankara sa vrećama punim novca, i iznenada probuđenoj savesti tužilaštva i policije.
Počeo sam da istražujem. Trebali su mi meseci da dođem do dokumenta koji sada držim u rukama, koji predstavlja tajnu studiju najboljih balkanskih naučnika, koja je iz temelja poljuljala sve što znam o vampirskoj rasi.
Već prve stranice dokumenta srušile su tezu o vampirima kao stvorenjima noći, ubicama koji vrebaju iz tame. Većina njihovih napada zabeležena je u zoru, neki i u sam izlazak sunca. Shvatio sam da su mnogi napadi izvedeni na datume ljudima važnih verskih praznika, što je jasno potiralo uvreženo shvatanje kako se vampiri boje Boga i krsta. Vampiri su pokazivali veliku lukavost, računajući da su ljudi za praznike opušteniji i neoprezniji nego inače.
Shvatio sam i da njihov gospodar nije Drakula, niti Satana. Taj stvor ima mnogo imena, a na nekim drevnim jezicima zovu ga Votan i Mars. No ono što me je najviše zaprepastilo je njihova zapanjuća sličnost sa ljudima, mogućnost kamuflaže koja je nadmašivala kameleone i sve poznate rase.
Po završetku pokolja, vampiri bi se vraćali među ljude, i savršeno kamuflirali. Ljubili su svoje ljudske supruge, milovali decu, ljubazno vas pozdravljali, zajedno sa vama u kafani slavili uspehe sportista i psovali političare. Možda bi vam čak i dete pričuvali, kada ste na poslu. Što sam više saznavao, sve više me obuzimala panika. Kakva đavolska rasa!
Dokument je pratio njihov uspon od Vlada Drakule i srpskih vodeničarskih vampira, pa sve do savremenog doba. Sadržao je precizne grafikone rasta i uspona njihove vrste. U dvadesetom veku doživeli su neviđen uspon. Gotovo su se ustostručili. Ušli su u sve segmente društva, od profesora i lekara, do tv voditelja i šefova država. Smejali su nam se sa naslovnih strana.
Za 21.vek predviđanja naučnika bila su vrlo sumorna. Po njima, vampiri će zavladati planetom! U prošlosti su ih sputavala fizička ograničenja teritorije, odnosno prostora. Međutim, pojavom računara, interneta, mobilnih telefona, postao im je dostupan svaki kutak planete. Od mračnih germanskih reka i šuma, preko balkanskih planina, Bliskog i Centralnog istoka, prašuma Ruande, do sirotinjskih favela Meksika, vampiri su nastupali kao u transu.
Zaključak iz dokumenta je bio vrlo pesimističan.
Naučnici su po ugledu na priručnik o borbi protiv zombija, proveli ozbiljno istraživanje, čiji je cilj bio da izrade priručnik o ranoj identifikaciji vampira, čime bi se omogućila uspešnija borba protiv njih. Projekat je doživeo fijasko. Nisu otkrili ni jedan pouzdan metod da se vampiri precizno i rano identifikuju.
Osuđeni smo da delimo planetu sa njima.Nas je sve manje, kopnimo ; njih je sve više, jači su, agresivniji.
Po prispeću dokumenta u moje ruke, počele su se dešavati čudne stvari. Izvor, koji mi je nabavio dokument, nestao je bez traga. Naučnici koji su radili na njegovoj izradi ginuli su jedan za drugim- saobraćajke, samoubistva, iznenadni srčani udari.
Realista sam, svestan da će kad tad doći do mene, i doći po mene. Srećom, savremena tehnologija ima i dobre strane. Postoji internet, i putem njega, mnogi će saznati za opasnost. Snimite dokument, i pošaljite ga na što više adresa.
Ja sam uradio šta je do mene. Upozorio sam vas, dalje je do vas.
Ne mogu više da pišem.
Upravo čujem tiho, zloslutno kucanje na vratima.
