Herman Gering i Adolf Hitler (Foto: Profimedia)
Izdajnički telegram koji je Herman Gering uputio Adolfu Hitleru jedan je od najvažnijih dokumenata tokom najznačajnijih trenutaka Drugog svjetskog rata. U pitanju je poruka koja je uz napredovanje savezničkih trupa navela Hitlera da proguta cijanid i upuca se u podzemnom bunkeru u Berlinu. Uprkos uticaju na tok rata, memorandum je završio u sefu u Južnoj Karolini i bio zaboravljen više decenija sve dok ga u ruke nije uzeo jedan student, a prošle nedelje je telegram prodat na aukciji za 55 hiljada dolara.
Adolf Hitler (Foto: Profimedia)
Bio je 23. april 1945. godine. Hitler i mnogi njegovi bliski savjetnici bili su okruženi sovjetskim snagama, ali ne i Gering koji je bio toliko blizak s Hitlerom, da je ovaj 1941. tajnim dekretom odlučio da će Gering preuzeti njegove dužnosti ako bude uhapšen ili ubijen. Malo iza ponoći iz nacističke baze u Berhtesgadenu Gering je poslao telegram Hitleru. Između ostalog, napisao je da se se ukoliko do 22 sata ne dobije nikakav dogovor osetiti slobodnim da pretpostavi da je Hitler lišen slobode, te da su shodno tome ispunjeni uslovi dekreta. Ali, ljudi bliski Hitleru telegram su iskoristili da mu dodatno naruše um i ispune ga mržnjom prema Geringu.
Herman Gering (Foto: Profimedia)
Iako je Hitler u početku bio apatičan, nakon što je stigao još jedan telegram u kojem je Gering naveo da će on biti naslednik svih njegovih dužnosti ako ne stigne odgovor, situacija se promijenila. Pobesnjeli Hitler je Geringa u odgovoru optužio za izdaju i poručio mu da će odustati od sankcija ako podnese ostavku na sve funkcije. Bes se brzo pretvorio u depresiju, kako je u svojoj autobiografiji objasnio Albert Šper, Hitlerov glavni arhitekta i ministar naoružanja i ratnje proizvodnje.
„U redu, neka Gering dogovara predaju. Ako je rat u svakom slučaju izgubljen, nije važno ko to radi“, navodno je rekao Hitler. Šper tvrdi da je Hitler u tim trenucima bio na izmaku snaga. Godinama je bio preopterećen i potiskivao rastuću izvjesnost kraja. Na kraju više nije imao snage da prikriva stanje u kojem se našao i odustao je. Sedmicu kasnije Hitler i njegova žena Eva Braun ubili su se.
Bunker u kome je Hitler počinio samoubistvo (Foto: Wikipedia)
Gering je stavljen u kućni pritvor, ali ga je oslobodila ga je nacistička vazduhoplovna snaga – Luftvafe. Zatim se uputio na zapad, u nadi da će se predati Amerikancima umesto da ga zarobe Sovjeti. I zaista, 6. maja ulovili su ga Amerikanci koji su ga zarobili u Luksemburgu, a zatim Nirnbergu, gdje je bio jedan od vodećih nacista kojima je suđeno. Osuđen je na smrt vješanjem, ali se nekoliko sati prije izvršenja kazne sam ubio, tako što je popio kapsulu cijanida. Ubrzo nakon Hitlerovog samoubistva, njegov su bunker u Berlinu zauzeli sovjetski vojnici.
Herman Gering u zatvoru (Foto: Profimedia)
Mesec dana kasnije pridružile su im se i američke trupe, koje su zatekle bunker u mrklom mraku, oštećen granatiranjem, opljačkan i poplavljen. U tom mraku kapetan Bendžamin Brejdin, uz pomoć svjetlosti upaljača, zgrabio je pregršt suvenira s nečijeg stola i izvukao se napolje. Kad je izašao, razočarao se jer je uvidio da je njegov plijen činila tek stona lampa, papir s nekakvim rukopisom, prazni memorandumi, telegrami na njemačkom i pismo naslovljeno na ‘dragog Hajnriha’.
Nakon svega, Brejdin je dokumente ponio sa sobom u Južnu Karolinu, navodno potpuno nesvjestan njihovog značenja. Spakovao ih je u sef banke, u kom su ostali do 1958. godine.
Tad je Brejdinov sin Džejms odnio dokumente svom profesoru istorije na vojni koledž. Budući da je profesor Robert Rajki znao njemački, brzo je uvidio njihov značaj. I tako je sačuvan ovaj dokument koji je nedavno prodat na aukciji, a značajno je uticao na tok rata.
Izvor: kurir.rs, washingtonpost.com
