Foto: novosti.rs
Po Četu Bejkeru
Na pitanje da li je tačan glas da je njegova sledeća uloga glavna rola u francuskom filmu i o kakvom je ostvarenju riječ, Svetozar Cvetković kaže:
„To je poodavno dogovoreno, a film u francuskoj produkciji režira Dimitri de Klerk. Snima se od početka aprila do sredine maja u Maroku, Marakašu i Sahari. U središtu je zanimljiva, intimna priča dvoje ljudi. Naime, lik koji igram je neko ko spasava devojku poslije automobilske nesreće. Ispostavlja se da ona ima amneziju i on joj se predstavi kao njen muž i tako ona počinje da živi misleći da ima muža koga je izgubila iz pamćenja. U jednom trenutku saznaje da to nije tako, saznaje i kakav joj je prošli život bio… U filmu pratimo i kako ljudi Maroka gledaju na to dvoje Evropljana. Veoma interesantan scenario. Lajtmotiv je čuvena džez numera Četa Bejkera koju bi u prevodu nazvali „Ulaziš u moju glavu“ (You go into my had).“
Narodno pozorište
Na opasku da slovi za favorita za upravnika nacionalnog teatra, čuveni glumac komentariše da će, ukoliko uđe u tzv. uži izbor, odgovarati i braniti svoju poziciju i ideje pred Upravnim odborom i javnošću.
„To je neka fer procedura. Prijavilo se nas devet, a razgovori s kandidatima još nisu obavljeni. Delikatno je o tome govoriti u ovom trenutku. Ono što je za mene izazov u tom poslu dobrim dijelom sam dao u svom programu. Uvjeren sam da Narodno pozorište ima kapacitete da bude izražajnije i snažnije, svjetski prepoznatljivo, da razvija kooprodukcijski rad, da njeguje tradiciju, suštinski je povezujući sa sadašnjošću i budućnošću“, kazuje Cvetković i dodaje: „znam da zvuči malo teorijski uopšteno, ali vjerujem da me razumijete. Jedno je spisak lijepih želja, a drugo mogućnost da ih ostvarite! A i ta priča o favoritima je relativna. Ima tu nekoliko odlično i detaljno izrađenih programa za realizaciju. Ima još nekoliko stepenika da se pređe na putu ka kome sada ide devet kandidata, ako se ne varam, i svako mora imati pravo na svoju priču i svoju mogućnost da je bar verbalno realizuje pred Upravnim odborom koji donosi odluku!“
Biti Jugosloven – to je kao da si prokuženi stranac
Cvetkovićeva, zasad, poslednja uloga je u hvaljenoj predstavi „Razbijeni krčag“ H. fon Klajsta, u režiji Igora Vuka Torbice u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, predstavi koju u svakom pogledu smatra izuzetnom, a pred njim je, veli, turneja sa predstavom „Mali mi je ovaj grob“ Biljane Srbljanovićl u režiji Dina Mustafića.
„Igraćemo četiri izvođenja u Njujorku i Torontu od 26. marta do 5. aprila. U Torontu igramo u teatru „Izabel Bader“ u samom centru grada, u Njujorku u teatru „Alvin Ajli“ koji je u najužem centru pozorišnih zbivanja na i oko Brodveja, a naši prezenteri okreću se u istoj mjeri ka američkoj publici, kao i našim pripadnicima tzv. nove emigracije“, govori Svetozar Cvetković i zaključuje: „Ta predstava je nešto što je nama koji smo je radili ispunila smisao bavljenja ne samo našim poslom već i jednim aktivnim stavom prema istoriji i zemlji koja se zvala Jugoslavija, te njenoj izmišljenoj naciji kojoj u dobroj mjeri i danas pripadam. Biti Jugosloven – to je danas kao biti neki prokuženi stranac, u redu taj sam!“
Izvor: Tatjana Nježić blic.rs
