Priča o Junisu je priča o izbjeglicama

Najveća gužva je sredom i četvrtkom kada naročito mnogo kamiona s prikolicom stoje u nizu čekajući da priđu trajketnoj luci. A dole u „džungli“, kako nazivaju izbjeglički improvizovani kamp u šumi u blizini autoputa, počinje trka. Junis trči sa stotinama drugih preko padine: preskaču prepreke, dijele se u manje grupe i pokušavaju da se popnu na prikolice. Junis se penje na jedan poljski kamion, ali vrlo brzo ponovo silazi: „Nema ničeg, samo frižideri!“, kaže. Između velikih kutija teško se čovjek može sakriti. Kolike su šanse za prebacivanje preko? „Možda oko 80 odsto“, uveren je Junis. Ali, najčešće se to radi noću jer je mnogo lakše kada je mrak.

Suzavac i pendreci

Izbjeglice svuda pokušavaju da otvore vrata i da se sakriju među tovarom. Sve mora da se odigra brzo, jer za samo nekoliko minuta tu je policija i počinje da pretresa kamione od prvog do posljednjeg

Onaj ko je uspio da se ukrca u kamion i ponovo zatvori vrata već je skoro na sigurnom. Jer, ako bi krenuli da sve ponovo kontrolišu trajalo bi predugo. No, policija je ipak iz jednog litvanskog kamiona izvukla nekoliko Sudanaca. Junis je već uveliko odmakao u pravcu kampa, a njegov zemljak Tahir koji trči iza njega govori: „Policajci su bacali suzavac u kamione, a mnogi imaju povrede od pendreka. To nije ljudski, Evropa bi trebalo da pokaže više ljudskosti.“

Junis je oko 30 puta pokušavao da se ukrca na neki od kamiona – ali bezuspješno. Ovaj 26-godišnjak potiče sa sjevera Sudana i pripada plemenu Nubijaca, koje je decenijama diskriminisano i od vlastodržaca iz Kartuma. On je nastavnik, ali morao je da radi samo kao pomoćni radnik. Tako su on i njegov prijatelj Kalid odlučili da pobegnu iz Sudana u Libiju. I Kalid je bio učitelj. U kampu ga, zato što govori engelski, iz poštovanja zovu „teacher“. A važi i za neku vrstu starješine ‘džungle’. Iz Sudana su se prebacili kamionima preko pustinje. Nedostajalo je vode, a ko bi se požalio, dobijao je batine. Bilo je i mrtvih. Na kraju su svi završili u jednom kampu iz kojeg je mogao da izađe samo onaj koji imao još nešto novca kod sebe.

Preživljavali su godinu dana u Libiji radeći ilegalno. Kalid priča kako je situacija tamo u posljednje vrijeme sve gora. Oružja ima na svakom koraku: „Napadaju vas na ulici i pljačkaju“, kaže Kalid. Njega je pretukao poslodavac, a Junisa uhapsila policija, tako da je bilo krajnje vreme da pobjegnu.

Junis i Kalid zvani „Uča“

Prvo brodićem u Italiju i onda 12 dana kroz Evropu

U lučkom gradu Suara Junis je platio 2.000 evra jednom vlasniku ribarskog broda na koji se tokom noći ukrcao zajedno sa 350 drugih ljudi. I poslije nekoliko sati brod je još uvijek bio pored libijske obale. Mladić za kormilom imao je 18 godina i još nikada nije upravljao brodom. Na kraju su ipak uspjeli da mobilnim telefonom dobiju vlasnika koji je došao svojim gliserom i odveo brod u međunarodne vode. Jer, ako brod s izbjeglicama potone „to će narušiti njegov ugled“.

Na kraju je ova grupa poslala poziv u pomoć Italijanskoj obalskoj straži, koja ih je izvukla iz mora i iskrcala na Siciliju – kao i 50.000 drugih izbjeglica ove godine. Nekoliko dana kasnije pripadnici državnih službi su Junisa autobusom prebacili u Milano. Vozovima je, konstantno sakriven u toaletu, uspio da se prebaci do Kalea. Cijelo putovanje kroz Evropu trajalo je oko 12 dana.

Težak život u ‘džungli’

Izbjeglički kamp u francuskom Kaleu

„Ja samo želim da nađem svoje mjesto pod suncem. I po svaku cijenu želim da dovedem i svoju porodicu. Jako mi nedostaje. Želim da svom sinu kupim bicikil, da zagrlim svoju ženu i ćerku.“ On je prešao Saharu, Sredozemno more i imao sreću da se ne utopi. „Mojoj sreći ne bi bilo kraja kada bih ponovo bio zajedno sa svojom porodicom. Ali, nemam ideju kako će se stvari dalje razvijati – ovdje u Kaleu.“

Ali, nekoliko dana kasnije Junis ima novi plan. Njegov prijatelj „teacher“ predao je u Francuskoj zahtjev za azil i dobio mesto u prihvatnom centru, u jednom malom gradu u centralnoj Francuskoj. Ministar unutrašnjih poslova Francuske, Kazanev je savjetovao izbeglicama da je bolje da predaju zahtjev za azil u Francuskoj nego da se upuste u nesiguran put prema Engleskoj. Tamo su šanse za izbjeglice loše. Britanska vlada na izbjegličku krizu u Evropi odgovara ovako: uzmite ih vi, mi ne primamo nikoga! Tako da za sve one koji se domognu engleske obale predstoji život u ilegali ili u deportacionom zatvoru. I Junis će onda radije da podnese zahtjev za azil u Francuskoj. A šta ako ne dobije? O tome za sada uopšte ne želi da misli.

Izvor i foto: dw.de