Foto: goglasi.com
Pogledajte me dobro! Ja sam celu jednu noć proveo u šifonjeru! Jeste! Od deset uveče do sedam izjutra! Devet sati na nogama, potpuno go, u onom mraku u naftalinu! Da sam samo jednom kinuo danas više ne bih bio među živima! No, ipak, sve se srećno završilo… Izašao sam živ iz šifonjera. Naravno, sa jednim dragocenim iskustvom i mnogo nekih i veoma značajnih misli. U ovoj ludoj glavi…noc u sifonjeru
Vidite, kad danas o tome razmišljam, provetren od naftalina i oslobođen straha… kako da vam kažem… sve se ukazuje u jednom novom svetlu. Pogledajte… Bilo nas je troje. Ona, njen muž i ja u šifonjeru. Kome je bilo najteže? Mužu? Ne, on ništa nije znao! Meni? Ne, ni meni… Slušajte, pa ja sam ipak pobegao… ja sam se sakrio! ONA, ona je podnela sve strahote te duge, duge noći!
Molim vas, pokušajte da zamislite tu stravičnu situaciju: muž se, posle dugog putovanja, iznenada vratio kući, željan nežnosti… A ona, koja treba i mora da mu pruži tu nežnost, ona zna da sam ja tu, u šifonjeru, da slušam i čujem svaku reč i svaki šum! Ona je, dakle, tu jezivu noć morala provesti sa dva muškarca… trudeći se da nijednog ne uvredi, da bude podjednako nežna i pažljiva i prema jednom i prema drugom!?
To je bio podvig i ona ga je uspešno izvela! Sa veštinom, dostojnom svakog divljenja! Ona je mužu poklonila… ono što je morala, dok je meni posvetila sve svoje misli i sav tekst! Jedino što je meni, u toj situaciji, mogla da pruži… Sve što je govorila mužu – govorila je glasno, vikala je – da ja u šifonjeru čujem. Ona je govorila meni, ja to dobro znam, shvatio sam – a njen muž je odgovarao umesto mene. Budi jak! Izdrži još malo! Izdrži! Čuješ li me, ja sam tvoja! Čujem! Muž je odgovarao glasno, a ja sam šaputao u šifonjeru: „Jak sam… Izdržaću… Čujem te, ti si moja!“
O, kako sam je razumeo i voleo… Kako sam bio pun poštovanja i divljenja prema takvoj njenoj žrtvi!… I danas, sada, ovo iznosim isključivo kao svoj mali prilog, svoj kompliment ovoj ženi i ženi uopšte…
Hvala vam!
Izvor: poezijanoci.com
