Foto: blogspot.com
Život je ono što življenjem nismo mogli izbeći. Živeti, znači podnositi. I kada kažemo, da je život nepodnošljiv, ne ostaje nam ništa drugo, do da ga živimo.
Mi nismo „krojači svojih odela“, kao što ni krojač nije vlasnik našeg odela. U svemu je tako.
Danas si u nevolji ako bolje radiš od ostalih. Izdvojiti se znanjem, to je preporuka za problem sa okolinom. Pre svih u problemu si sa onima, koji bi tobom da rukovode.
Ja sam kroz tu tegobu prošao.
Proći, nije što i „preko polja preći“.
Dobri moj Prijatelju, ovo je monodramsko društvo – glumačka diktatura vlasnika vlasti. Gordeljivost o kojoj ti povremeno besediš, došla je do većeg izražaja, nego u doba diktature proletarijate. Ovo je diktatura bašibozluka.
Ovo je ljudska trina na okupu koja ništa ne ume osim da truni ljudske duše. Da hvalospeviše. Ali, treba znati, da ONI za to imaju podršku plebsa. Narod je sebe u njih uzidao. Ukrovio se njima.
Država od okoraka, pokrivena rečima od kojih se ni slovo ne može iskovati, a kamo li misao.
Kućna guja pod pragom, sebi je izgrebala lice. Noge koje je imala u potaji, podlomila je. Više ne gmiže i ne puže, više ne baulja. Postala je živi liv, kojim se ne može izliti kuršum ni zub. Truje se sama sobom. Plačući memom iz patosa, flekama iz tavanice i rebrima od trske koji padaju…
Bog je zatvorio svoju verandu i sklonio se u sobu bez prozora. On za ovu žgamu nije sebe na krst prikovao. Oni, koji mu se tobože klanjaju i mole. Oni su se odrodili i od majčine materice. Bog im je pameti dorastao…
Sumnjam, da i On Svevišnji, više prašta. Sve nas je ko grabljama otavu sakupio u naviljke i sadenuo uz gladiševac, da se pečemo i tim krunama okraljevimo.
Moj Prijatelju, boli li te ispod rebara, kada svoj prozor duše otvoriš ka Njegovoj avliji?
O čemu da ti pevam, kada su mi reči od soli i kremena, kada više nemam vode za taj malter, nego ga gnojim i krvavim. Nisam ja za uz ljude, previše sam go. Previše je druge aljinke na meni kojom se razlikujem.
Eto, pisah ti…
A, nisam u stanju da razlomim čahuru u sebi i iscrvljam pred štogod svetlije i umnije…
