Za manje od mjesec dana su u zatvoru Tora u Kairu umrla su dva visoka zvaničnika Muslimanske braće. U tom zatvoru bio je i egipatski novinar Abdulah Elshami. On je mjesec dana čak proveo i u samici, u zloglasnom „Krilu škorpiona“. Smrt tih članova Muslimanske braće ni najmanje ga nije začudila: „Svi članovi Muslimanske braće drže se u samicama u ‘Krilu škorpiona’, bez ikakve mogućnosti komunikacije s drugim zatvorenicima“, objašnjava novinar.
Abdulah Elshami je dopisnik „Al Džazire“ i uhapšen je 2013. dok je izvještavao sa demonstracija podrške svrgnutom predsjedniku Mursiju. Bio je u zatvoru tačno 306 dana, bez ikakvog suđenja i sudskog postupka. Tek kad je započeo štrajk glađu i nakon što su njegovi prijatelji uspeli da prošvercuju snimke na kojima se vidi kako zaista izgleda u zatvoru Tora, pušten je prošlog juna na slobodu.
On je živi svjedok uslova u egipatskim zatvorima: „Ako vam se tamo nešto dogodi, može da prođe ko zna koliko vremena pre nego što to bilo ko primijeti. Čitav zatvor je oličenje neljudskosti, bez imalo poštovanja prema ljudskom dostojanstvu.“
Smrt i prije suđenja
Slučaj tog novinara obratio je pažnju svjetske javnosti na uslove u egipatskim zatvorima, tim prije što oni postaju sve gori. U zatvorima se umire. Zatvorenici često nikad ni ne budu izvedeni pred sudiju niti osuđeni. To se naročito odnosi na „političke zločine“. Hiljade ljudi zatvoreno je zbog podrške Muslimanskoj braći i na smrt osuđenom, svrgnutom predsjedniku Mursiju.
Tako je u samici preminuo i bivši poslanik egipatskog parlamenta Mohamed Falagi. U saopštenju Egipatskog revolucionarnog veća, organa povezanog s Muslimanskom braćom, za njegovu smrt optužuje se uprava zatvora zbog „namjernog uskraćivanja medicinske njege“. Falagi (58), bio je zatvoren još od januara prošle godine u lučkom gradu Damijeti pod optužbom da je „pripremao terorističke napade“. Preminuo je krajem maja, a da uopšte nije dočekao suđenje. U saopštenju egipatskog državnog tužilaštva, samo se paušalno navodi da je uzrok smrti „hepatoksitet“ – dakle zakazivanje funkcije jetre i dodaje da uzrok „nema kriminalnih osnova“ u njegovoj smrti.
Novinar Abdulah Elshami u zatvoru
Ipak, i međunarodnim humanitarnim organizacijama više je nego sumnjivo to što je Falagi već drugi zvaničnik Muslimanske braće koji je preminuo u egipatskom zatvoru za samo par nedjelja. Naime, u zatvoru Tora u Kairu pre samo dvije sedmice preminuo je Farid Ismail, apotekar i takođe bivši poslanik. I u tom slučaju, do smrti je navodno došlo u zatvorskom stacionaru, „tokom liječenja zbog otkazivanja funkcije jetre“ u zatvorskom stacionaru, kako je objavilo egipatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Tradicija pakla u egipatskim zatvorima
Egipatske vlasti kategorično tvrde da su te smrti posljedica neprimjerene doktorske sebičnosti i kažu kako su svi egipatski zatvori u skladu s „međunarodnim poveljama o ljudskim pravima“. Nikola Pijašo, šef egipatskog ogranka organizacije „Amnesti internešenal“ smatra da ni egipatski zvaničnici ne vjeruju u ono što pišu u saopštenjima o stanju u tamošnjim zatvorima: „To zlostavljanje se nesmetano nastavlja još od vremena Hosnija Mubaraka. To je u stvari vladavina organa državne bezbjednosti“, kaže Pijašo za DW.
On tvrdi da nijedna egipatska vlada, dakle ni ona predsjednika Muslimanske braće Mursija, nije učinila gotovo ništa da poboljša stanje u zatvorima i pozove nekoga na odgovornost zbog slučajeva zlostavljanja. „Ono što se sada događa posljedica je toga što ima toliko mnogo političkih zatvorenika i što su njihova svedočenja počela da dopiru u javnost. Sada možemo da čujemo sve te užasne priče“, kaže predstavnik „Amnesti internešenal“.
Tako možemo da čujemo i priču Ahmeda Parsija. On je inženjer, 27 mu je godina i uhapšen je na protestima krajem juna 2013. U zatvoru Tora proveo je više od godinu i po dana i svjedoči o paklu kroz koji je prošao: „Ćelija u kojoj sam bio zatvoren bila je puna insekata i veoma prljava. Mi zatvorenici smo je čistili da bi uopšte preživeli“, ispričao je Parsi novinaru DW.
Ranjeni maloljetnik nije ni vidio doktora
Ćelija je bila površine jedna dvadesetak kvadratnih metara, a u njoj je u prosjeku bilo zatvoreno 15 muškaraca. Tolaet je bio – rupa u podu u jednom uglu, a zatvorenici su sami oko nje objesili čaršav kako bi imali bar malo privatnosti. Ali to je malo pomagalo protiv nesnosnog smrada iz rupe, a jedini prozor bila je otvor na plafonu. To znači da je ljeti vladala nepodnošljiva vrućina, a zimi hladnoća. Na pitanje o medicinskoj njezi u zatvoru, Parsi kaže da tokom 19 mjeseci koliko je proveo u zatvoru nije primijetio da ona – uopšte postoji.
U Parsijevu ćeliju strpan je i Mohamed Soltan, američko-egipatski državljanin, politički aktivista i sin visokog zvaničnika Muslimanske braće koji je takođe uhapšen. Soltan je neposredno prije hapšenja bio operisan. Policijsko zlostavljanje otvorilo je šavove na njegovim ranama, a od batina je zadobio još povreda. „Uprava zatvora nije učinila ništa da mu pomogne“, tvrdi Parsi.
Slično tvrdi i Somaja Halava. Ona ima 28 godina i takođe dvojno državljanstvo – Egipta i Irske. Uhapšena je u avgustu 2013. zajedno sa svoje dvije sestre i najmlađim bratom tokom demonstracija pred džamijom u Kairu kada je policija otvorila vatru na demonstrante. Zvaničnici tvrde da su i demonstranti pucali na policiju. U toj pucnjavi i njen brat je ranjen u ruku.
Somaja i njene sestre su, nakon tri mjeseca, puštene iz ženskog zatvora Al Kanatar i protjerane iz Egipta, ali njen brat je još uvek u zatvoru. Tamo mu niko nije lečio rane, jer „zatvorska bolnica nije nikakva bolnica – to je mjesto gde se umire“, tvrdi bivša zatvorenica. Brat je preživio, ali od posljedica rane sada jedva može da pomjera ruku. Još uvijek je u zatvoru i mogao bi da bude osuđen na smrt, iako je u vrijeme protesta još bio maloljetan. Uprkos tome, čitavo vrijeme nalazi se u zatvoru za odrasle.
Aktivista Mohamed Soltan: nepodnošljivi uslovi
Nešto se pomjera, ali još uvek suviše malo
Egipatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nadležno je za upravljanje nad 42 zatvora u toj zemlji i uporno tvrdi da u tim institucijama nema zlostavljanja niti loše njege zatvorenika. Ipak, na pritisak svjetske javnosti, vlada u Kairu osnovala je posebno Nacionalno vijeće za ljudska prava čiji su predstavnici posjetili bar jedan od zatvora – Abu Zabal u Kairu.
Trinaestog maja ove godine objavljili su izvještaj u kojem se potvrđuje da su neki zatvorenici „izloženi neljudskim uslovima što obuhvata i nedostatak upotrebe kupatila, nedostatak hrane i loš kvalitet obroka, nepitku vodu i nedostatak ventilacije“. Predstavnici Vijeća izveštavaju i o zatvorenicima koji su bili fizički zlostavljani ili im se prijetilo.
Uprkos tim pomacima, organizacije za ljudska prava tvrde da je to daleko od dovoljnog. Tako humanitarna organizacija za rehabilitaciju žrtava nasilja El Nadem iz Kaira tvrdi da samo za april ove godine ima dokaze o deset smrtnih slučajeva zatvorenika prouzrokovanih zlostavljanjem ili nedovoljnom ljekarskom njegom. Tog mjeseca u Egiptu je imenovan i novi ministar unutrašnjih poslova, general Magdi Abel Gafar. Ta humanitarna organizacija je tokom 2014. evidentirala više od sto smrtnih slučajeva, a kako za sada stvari stoje, ova godina bi mogla da bude još gora.
Još gora, naravno – ako novi ministar ne učini nešto. Ali u toj organizaciji su veoma sumnjičavi. „Te brojke predstavljaju samo one slučajeve koje možemo da zabilježimo i objavimo, a ne čitav spektar nasilja u zatvorima. Ali i te brojke pokazuju da to nisu usamljeni slučajevi ličnog nasilja, već sistematska strategija u kojoj država potkopava ustav ove zemlje“, smatraju pravnici centra El Nadem.
Izvor: dw.de
Foto: dw.de
