Drugačije nazvana kanabis, iliti ozloglašena marihuana.
Tema je navodno kontroverzna, a u stvari nije, jer ima toliko mnogo obolelih od raka, raznih oblika tumora, Kronove bolesti, multiple skleroze, artritisa, dijabetesa, astme, autizma, side, hiva, hepatitisa, šizofrenije, fibromialgije, Alchajmera, epilepsije, Parkinskonove bolesti, leukemije, glaukoma, psorijaze, migrene, hipertenzije, depresije, neuropatije i još mnogih drugih oboljenja…
koji svojim primerima pokazuju da se zaista radi o čudotvornom leku, iz čudotvorne biljke – biljke bukvalno za sve, što joj može pridodati epitet „božanska“
Pošteno je da pođem od sopstvenog primera, pre no što uđemo u medicinske detalje, nabavku, uzgajanje, spravljanje leka, genezu kriminalizacije i, naposletku, konkretne korake, koje kao društvo tj. država i pojedinci moramo poduzeti, jer svakome od nas je makar neko iz najbližeg okruženja teško bolestan. Kada jednom to priznamo, sve će biti lakše. Svi oni koji sede po skupštinama i Vladama, takođe imaju bar jednog obolelog komšiju, ako ne rođaka, ili, ne daj Bože – dete! Danas već imamo i nekoliko slučajeva bolesnih lekara na teritoriji Srbije (neću navoditi imena, ali je podatak proveren), koji su sebi sami pomogli kombinujući zvaničnu medicinsku terapiju sa ovim, nije preterano reći čudotvornim lekom.
Naime, 2001. godine posle prvog porođaja, u trećem mesecu dojenja deteta, jedno jutro probudim se bez nogu. Noge drvene, ukočene, kao da neke sile podzemne upravljaju telom, a ja potpuno nemoćna. Odem kod neurologa (jedva), on mi prevede dijagnozu, koja meni deset godina pre toga nije ništa značila – encefalomijelitis deseminata, zapravo je ništa drugo do MULTIPLA SKLEROZA. Normalno, htela sam da se ubijem, a da prestanem da dojim dete nisam – po cenu života! Ćerkin imunitet bio mi je svakako preči od mog. Kortikosteroidi su mač sa dve oštrice, a dojenje uz terapiju nedopustivo. Ne uzimajući lekove, moglo bi se reći da sam veoma rizikovala. Doktori su se mrštili i terali me u bolničku spavaćicu. U međuvremenu izvršim opsežno istraživanje preko interneta i svaki put naiđem na jednu jedinu reč, a to je „marihuana“. Odlučim da izdojim dete i hrabro se upustim u celu stvar. Noge, naravno, za sve to vreme – polu-pokretljive, a da ne govorim o ravnoteži i koordinaciji pokreta! Tuga za jednog bivšeg sportistu!
Posle nekih deset meseci, dođem u posed biljke, ne znajući da, u stvari, može i da se ne puši i da postoji to ulje od koga nisi „haj“. Čak i tako, dakle u vidu cigarete, već posle dve nedelje, simptomi pareze postepeno su nestajali, dok poslednje utrnuće nije iščezlo, kao da je izašlo kroz nožne palčeve. Posle toga, osećala sam samo blagi umor nogu, ali sveukupno stanje nije se moglo porediti sa onim na početku strašnog napada. Problem „haja“, iliti urađenosti, ma koliko godilo u početku, posle počinje da nervira (osim ako niste narkoman u duši). Međutim, i to je bezopasnije od dve flaše piva, ili bilo kog alkoholnog pića. Statistike su nepobitne, kao i, sada već, gomila naučnih radova i dokaza na tu temu.
Dakle: ne postoji fizička zavisnost, niko nikad nije umro, ili predozirao. To je za početak sasvim dovoljno.
Rak je ubica broj jedan na ovim prostorima. Znamo i na koji način je povišen procenat obolelih poklonima sa neba u vidu bombi s osiromašenim uranijumom. Javila se nedavno neka domaća NATO službenica da ovo demantuje, ali ne samo što je ispala smešna, nego je izazvala ogroman gnev obolelih i njihovih porodica, naročito na jugu Srbije, što pretpostavljam da važi i za Crnu Goru.
Podvlačim – sve više lekara, ne mogu da ostanu ravnodušni na pregršt relevantnih naučnih studija, poboljšanja i izlečenja najtežih pacijenata. Na ovom mestu, citiraću deo prevedenih studija sa zvaničnog sajta udruženja građana „Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa (IRKA)“, a koja je pokrenuta prvenstveno radi što hitnijeg donošenja Zakona o medicinskoj primeni Marihuane u Srbiji.
„U nedavnom istraživanju objavljenom u avgustovskom izdanju časopisa za farmaciju i farmakologiju, japanski naučnici su ustanovili da su kanabinoidi korisni u borbi protiv kancerogenih tumora.
Studija je sprovedena iniciranjem rasta tumora kod miševa, koji je tretiran sintetičkim kanabinoidima.
Sintetički kanabinoidi se razlikuju od fito – kanabinoida (koji se nalaze u biljkama, kao što je kanabis) po tome što su puni agonista (agonist je hemijsko jedinjenje koje se vezuje za receptor ćelije i inicira njen odgovor.Često oponašaju akcije supstanci koje se javljaju u prirodi).
Tetrahidrokanabinol (THC), koji nalazimo u kanabisu, je samo parcijalni agonist. To može izgledati kao beznačajna razlika, ali ova dva se veoma različito ponašaju u ljudskom telu. Agonist nakon vezivanja za ćeliju aktivira receptore koji proizvode efekat . Supstance mogu da imitiraju prirodne agoniste. Oni se mogu klasifikovati kao delimični, ili kao potpuni agonisti, na osnovu težine reakcija koje izazivaju. JVH- 018 je kompletan agonist CB1 receptora.
Džon V. Hafman je stvorio niz sintetičkih kanabinoida . On sintetizuje molekule slične tetrahidrokanabinolu (THC) , glavnu komponentu kanabisa , da bi kreirao JVH-018 i njegove rođake.
Veća doza potpunih agonista, veća je ozbiljnost efekata; receptori su stalno aktivirani i stvaraju više određenih neurotransmitera (endorfin , serotonin , dopamin) u mozgu. Neki primeri uključuju metadon, kodein, oksikodon, morfijum i heroin. Parcijalni agonist, s druge strane, aktivira receptore i promoviše proizvodnju neurotransmitera u manjoj meri. Kada se povećava doza delimičnog agonista, postoji samo mali porast u proizvodnji neurotransmitera, ako ih ima.
Nemačko istraživanje iz 1992. godine, navodi da poptuni agonisti, kao što je morfijum, imaju visok stepen zavisnosti u odnosu na parcijalne agoniste.Takođe je utvrđeno da izazivaju ozbiljne simptome odvikavanja. Mnogo je teže zloupotrebiti parcijalne agoniste nego potpune. U slučajevima kanabinoidnih receptora, potpuni agonisti mogu biti opasni. JVH–018 i drugi sintetički kanabinoidi su zabranjeni u zemljama širom sveta, uključujući i SAD. To je bilo nakon što su otkriveni ’’mirisni’’ sadržaji proizvoda, kao što su začin i K2. koji su, između ostalih stanja, povezani sa psihozom i konvulzijama.
Istraživači su prvo izazvali tumor kod miševa kroz proces koji se zove karcinogenezis. Miševima je ubrizgan 7,12 – dimetilbenz(a)antracena ( DMBA ) kako bi se pokrenuo rast tumora. 12-O-tetradekanoilforbol-13-acetat (TPA ) je supstanca koja se koristi da izazove zapaljenje i ubrza rast tumora. Fitokanabinoidi izvedeni iz kanabisa su obično efikasniji od sintetičkih kanabinoida u kliničkim ispitivanjima za lečenje. Sintetički kanabinoidi ( JVH-018, JVH-122 , JVH-210 ) su posmatrani radi njihove sposobnosti u suzbijanju raka kože izazvanog putem TPA . Prema studiji, kanabinoidi su pokazali superiorne inhibitorne efekte protiv zapaljenja izazvanog putem TPA. Takođe suzbijaju i rast tumora.
Ovi rezultati pokazuju ulogu kanabinoida u prevenciji i lečenju raka. Iako je trenutna studija fokusirana na sintetičke kanabinoide, oni su smatrani nesigurnim. Zbog ovoga, dvostruka studija o efikasnosti izvedeih kanabinoida bi bila korisna.“
Mogla bih još ovako da vam lepim raznih fascintnih naučnih podataka, ali prosto verujte mi na reč, ili lepo izguglajte – sve lepo piše i to veoma detaljno.
Naravno, počnite sa filmom čoveka koji je „kriv“ za sve ovo, a to je sada već čuveni Rik Simpson (Rick Simpson). Rik u svom filmu „Beg od leka (Run From the Cure)” , odmah prelazi na stvar, a stvar je veoma prosta (i mali Perica bi shvatio): „Konoplja je biljka i zato ne može biti patentirana. Za farmaceutske kompanije to znači – bez patenta, nema para. Stoga ne postoji interes za proizvodnju ovog leka“.
Potom idu svedočanstva svih onih koje je ulje bukvalno vratilo iz mrtvih. Obavezno pogledajte!!! (https://www.youtube.com/watch?v=hmYNLNF7NBw)
Od ove biljke se može napraviti bilo šta – bukvalno od igle do lokomotive, a sadrži sve što je čoveku potrebno da bi opstao i zdravo živeo (to su znale sve naše bake):
– U semenima imamo najuravnoteženiji izvor omega 3 i omega 6 esencijalnih masnih kiselina. Vitamine A, B1, B2, B3, B6, C, D i E. 22,5% proteina, 30% masti, 5,7% vode, 5,9% pepela, 503 kalorija/100g, 35,8% karbohidrata, dakle najveću količinu esencijalnih masnih i amino-kiselina u bilo kom dosad poznatom izvoru hrane!
– Najjači konopac (naročito koristan ribarima), vrlo trajan i visokokvalitetan papir, koji ne žuti i odlično se reciklira. Pri tom, boja i sastav konoplje zahtevaju manje hemikalija od obrade drveta. Daje 1,2 – 3,2 suvih tona vlakana po hektaru, što je četvorostruko povoljnije od šume. Da ne govorimo o tome da bi hiljade i hiljade hektara šume bilo spaseno, a time i značajni prirodni rezervati životinjskih i biljnih vrsta. Povećali bi se izvori kiseonika i smanjilo globalno zagrevanje. Dakle – planeta bi prodisala!
– Građevinski materijal (beton, grede, farba, izolacija itd.).
– Odeća, jer može u potpunosti zameniti pamuk bez upotrebe pesticida. Vlakna kanabisa su duža, jača i otpornija od pamučnih.
– Biogorivo, tj. biodizel od mešavine konopljinog ulja, drugih biljnih ulja i životinjskih masti. Može se koristiti u nemodifikovanim dizel motorima. Upotrebom biodizela značajno bi se smanjila zagađenost, te smanjila zavisnost od nafte. Biodizel se može mešati sa klasičnim benzin dizelom u bilo kojoj razmeri. Biodizel proizvodi 100% manje sulfor dioksida i 80% manje karbon dioksida. Biodizel je sigurniji za transport, jer nije toskičan, prirodno se razgrađuje i teže je zapaljiv. Miris biodizela je sličan mešavini mirisa konoplje, pomfrita i kokica. Ne proizvodi sumpor (a time smanjuje rizik od kiselih kiša) i ne doprinosi globalnom zagrevanju. Kada bi se samo 6% SAD zasadilo konopljom za proizvodnju biodizela, bile bi podmirene američke potrebe za naftom!
– Hrana – amino kiseline, koje se mogu naći samo još u majčinom mleku. Ulje kanabisa može se preraditi u ukusne nutricionističke proizvode. Seme kanabisa dobija se u velikim količinama, steriliše se i koristi kao hrana za ptice i stočna hrana. Mogu se proizvesti: energetske štanglice, veganski burgeri, sir i hleb!
– Kozmetički proizvodi koji sadrže ulje: losioni, sapuni i druga kozmetika.
Lista se nastavlja u nedogled…
Konoplja se izuzetno lako gaji, brzo raste i daje dobre useve. Od kanabisa se može dobiti oko 25.000 proizvoda!
U drugom delu teksta, razmatraćemo „teoriju zavere“, koja je trenutačna praksa, loša praksa pre svega. Kriminalizacijom kanabisa onemogućeno je lečenje najtežih oboljenja, jer se svaka privatna proizvodnja tretira kao „proizvodnja i puštanje u promet opojnih droga“. Za naš zakon isto je da li je u pitanju smrtonosni heroin, ili jedan džoint, što je apsurd svoje vrste. Videćemo i razliku u upotrebi muške i ženske biljke (u narodu poznate kao Crnojke i Belojke), kao i varijeteta, a ne vrsta kanabisa, jer se radi o jednoj te istoj biljci, koja može lepo da se ukršta prema vrlo specifičnim medicinskim i industrijskim potrebama. Potom ćemo dati vrlo konkretne savete i iskustva obolelih, kao i načine kako sami sebi možete da pomognete dok se ne donesu potrebni zakoni, jer bolest ne pita, a životni časovnik sve brže otkucava kraj.
Spomenućemo i drugo udruženje veoma sugestivnog i tačnog naziva – LEKALIZACIJA SRBIJE – kao i njihov hrabri podnesak dugo očekivanog zakona, koji, nadamo se, uskoro treba da uđe u skupštinsku proceduru sa priloženih preko 30 naučnih studija!!!
Irina Marković
