Sugijama Cjoši (Foto: M. Marković)
Sve je počelo tako što je Kazuaki Kamedo koji je radio u ambasadi Japana u Beogradu, inače, prijatelj Dušana Kovačevića preveo njegovu dramu „Balkanski špijun” na japanski jezik. Drama je zatim proslijeđena producentu Hirojuki Munešigeu, a on kompaniji „A la place” i tako je uspostavljena ova japansko-srpska veza. Predstava ima mnogo lokalnih elemenata, ali je vredelo izvesti je u Japanu jer kroz ovo djelo možemo da pratimo mučan proces manipulacije, laži, intriga. Ovo je moj prvi susret sa srpskom literaturom, ali siguran sam ne i posljednji…, rekao je Japanac Sugijama Cjoši, reditelj predstave „Balkanski špijun” urađene po djelu Dušana Kovačevića u produkciji teatra „A la place ” iz Tokija.
Autorska ekipa japanske predstave „Balkanski špijun” započinje svoju turneju po gradovima Srbije sjutra uveče u 19.30 časova na sceni Zvezdara teatra u Beogradu gde će biti izvedena prva u nizu od pet predstava. Gostovanje je realizovano uz pomoć kompanije Japan Tobacco International i ambasade Japana u Srbiji, a poslije predstavljanja beogradskoj publici gosti iz Japana svoje scensko čitanje „Balkanskog špijuna” izvešće i pred gledaocima jubilarnog, 60. Sterijinog pozorja u Novom Sadu, zatim u Senti, Užicu i Šapcu. Japanska premijera Kovačevićevog „Balkanskog špijuna” izvedena je 21. novembra 2014. godine na sceni pozorišta „Breht Raum” u Tokiju i traje dva sata i 30 minuta. Iliju Čvorovića tumači Tecu Tanaka, Danicu Čvorović Hemi Ce, Sonju Čvorović Emi Togasaki, Đura Čvorovića Akihiro Hatori, dok je Petar Markov Jakovljević Jošinori Koke.
Reditelj Sugijama Cjoši važi za jednog od zapaženijih japanskih reditelja. Cjoši je član Japanskog udruženja reditelja i Japanske fondacije za izvođačke umjetnosti, a studije režije pohađao je na Francuskoj nacionalnoj akademiji umjetnosti u Parizu gde je tokom petogodišnjeg usavršavanja sticao obrazovanje kod profesorke Jitake Vade.
– Mnogo je kilometara razdaljine između Srbije i Japana. Prilikom prvog čitanja Kovačevićevog „Balkanskog špijuna” osjetio sam autorov osobeni humor i ironiju, ali i shvatio šta je kroz svoju dramsku poetiku htio da iskaže, kao i da bi bila prava šteta ne predstaviti djelo tokijskoj publici. Priča o špijunima koju je tako majstorski Kovačević ispisao simbolizuje zapravo savremene međuljudske odnose. U početku sam se pribojavao da li će Japanci da uživaju gledajući Iliju Čvorovića i druge Kovačevićeve junake u raznim životnim situacijama. Vjerovao sam u sebi da drama ima dosta zajedničkih tačaka sa nama, ali sam se i plašio kako će reagovati japanska publika. Međutim, već pri prvoj izvedbi, bilo je jasno da moji strahovi nisu opravdani jer su se gledaoci tako slatko nasmijali prateći tok radnje na sceni, saosjećajući sa glumcima koji su svojom umjetnošću dočarali svet Kovačevićevih junaka, kaže za „Politiku” Sugijama Cjoši i dodaje:
Japanski „Balkanski špijun” (Foto: Dokumentacija Zvezdara teatra)
– Kovačevićeva priča ima dosta dodirnih tačaka sa ovim što se dešava u svijetu i životu Japanaca. Prvo što se tiče porodice koja je i za nas jako važna. Poznato je da u Japanu nije bilo komunizma, međutim, bilo je unitarizma. I što se tiče tog vremena, zahtijevalo se jedinstvo na poslu, u državi i jednostavno u grupi. Mnogo ljudi bilo je opterećeno tim nametnutim principima. Ako vam se kaže, recimo, hajde sada svi u desno, onda zaista i idu svi u desno. Tako da ima nečega sličnog između nas što se tiče istorije.
A to što je Ilija Čvorović malo paranoičan, primjećuje naš sagovornik, nije ništa strašno.
– Istina to stanje paranoje nije baš blisko Japancima. Oni nisu paranoični, mada: ko danas nije malo paranoičan. Izvjesno je da Japanci ne znaju ništa o Srbiji i Srbima. Naravno znaju da su imali podršku i saosjećanje Srbije u vrijeme kada nas je zadesila nesreća 2011. godine, posle katastrofalnog cunamija i raznih drugih nedaća. Ali ne znaju gotovo ništa o srpskoj kulturi i tradiciji, i to mi je jako žao. Međutim posle predstave „Balkanski špijun” mnogi ljudi u Japanu su pomislili: „E, baš bismo voljeli da odemo u Srbiju da vidimo kako je tamo.”
Sugijama Cjoši neobično je, kaže, srećan što gostuje u Beogradu, što se susreo sa Dušanom Kovačevićem uz napomenu da je ova saradnja i pozorišna energija koju će ukrstiti jako važna.
– Za nas je bitno da vidimo da li smo na isti način pročitali ovo djelo kao srpske kolege koje najbolje poznaju mentalitet svog naroda. Volio bih da radim i druge srpske autore, među njima drame Milene Marković, ili da u Srbiji režiram neko japansko djelo. Nadam se da će se iskristalisati neke ideje. U svakom slučaju negovaćemo ovo prijateljstvo – kaže Sugijama Cjoši.
Izvor: B. G. Trebješanin politika.rs
