Foto: guim.co.uk
Sala je dupke puna. Mnogi novinari sjede na podu. Puno je TV-kamera. Mlađi novinari su nastup svjetski poznatog književnika snimali kamerama svojih mobilnih telefona. Njemački nobelovac Ginter Gras nema dlake na jeziku: „Kod vas interesantno ima prednost nad relevantnim“, glasi jedna od centralnih tačaka njegove kritike.
Novinari, dakle mi, ne koncentrišemo se dovoljno na ono što je bitno, dakle na suštinu, već trošimo naše riječi, rečenice, cijele pasuse da bi pisali o, recimo, cipelama koje neko nosi i bavimo se pitanjem da li one odgovaraju uz njegove pantalone. „To je svakodnevna praksa u njemačkom novinarstvu“, ubeđen je Gras.
„Takvo novinarstvo razvučeno je i opterećeno senzacijama“, upozorava Gras sa visoko podignutim kažiprstom. „Naslovi su važniji od analitičkih izveštaja“, nastavlja književnik. Time hoće da kaže da su kratke najave bitnije od kritičke analize, na primer, klimatskih promjena, reforme Bundesvera ili moći kojom raspolažu farmaceutski koncerni i lobisti. Takve novinare Ginter Gras, kako kaže, nikako ne voli i tražio bi da se za njih ogradi prostor oko Bundestaga i da im se na taj način zabrani pristup. „To nije ni tako loša ideja“, šali se jedan novinar, koji sjedi na podu i prati njegovo predavanje.
Gras ne želi da proglasi revoluciju, šteta…
A onda se Gras ponovo vraća novinarstvu. Dnevnim novinama prebacuje „bulevarizaciju“, optužujući ih da sve više poprimaju karakteristike bulevarske štampe. Mladim novinarima ukazuje da su nedovoljno nezavisni i da neguju „činovnički način razmišljanja“. Mlađa generacija „sedme sile“, prisutna u sali, među njima mnogi koji su završili studije novinarstva, iza sebe imaju opsežnu praksu i volontarijat, ali i ugovore na određeno vrijeme, bili su pomalo iritirani tim Grasovim riječima.
Foto: bbc.co.uk
Ginter Gras smatra da ima puno nepravilnosti, na koje novinari moraju da upozoravaju. Demokratija, čiji je značaj njegova generacija godinama i mukotrpno spoznavala, ugrožena je neukrotivim kapitalizmom, moći banaka i rastućim brdom dugova. S obzirom na njihovu moć, političari su suviše brzo odustali od tržišne privrede zasnovane na socijalnim principima. Sve su primjetnije i dublje klasne razlike. Rezultat svega je „da građani okreću leđa demokratiji“. A krivicu, po riječima Grasa, snose i novinari, koji nisu dovoljno kritički nastrojeni, ne postavljaju potrebna pitanja i ne pitaju „dovoljno duboko“. Gras dodaje i da svojim govorom ne želi da izazove revoluciju, ali da želi da postavi pitanje opravdanosti sistema.
Jedan od prisutnih novinara dobacio je Grasu da mu je glas suviše lijep da bi pričao „priče za laku noć“. Novinar nikako ne može da prihvati da je „suodgovoran za pad ili eroziju demokratije“, kako je sugerisao Gras. Drugi opet lakonski primećuje: „Gras ne želi da proglasi revoluciju! Šteta!“
Previše interesantno da ne bi bilo relevantno
Slavni književnik nastavlja sa kritikom: „Jesam li pretjerao? Ako jesam, onda nisam dovoljno!“ Ističe da je spomenuo samo neke od slabosti u društvu, neke od stvari, koje novinari previđaju. Imao bi on još štošta toga da kaže. O moći medijskih koncerna ili dosadnih televizijskih tokšou emisija. Ipak odustaje.
„Govorili ste o onome, što nam leži na duši, gospodine Gras“, kaže jedan duboko zamišljeni novinar. „Onda sam sigurno uradio nešto pogrešno“, odgovara šeretski Gras.
Nakon okončanja manifestacije, izlazi na hamburšku ulicu okupanu kišom i ulazi u taksi. Lula u ruci, cipele koje se slažu uz pantalone. Ovaj detalj u izveštaju ne bi mu se dopao. Ali, previše je interesantan da ne bi bio relevantan. Zar ne?
Izvor: Naomi Konrad, Jasmina Rose dw.de
