Foto: sailingbreaks.net
Postignut je dogovor da se pet crnogorskih opština zajedno kandiduje za laskavu titulu Evropske kulturne prijestonice. O tome da li će titular biti Cetinje ili Herceg Novi presudiće nakon praznika novi ministar kulture Pavle Goranović, saznaju Dnevne novine.
Predstavnici pet crnogorskih opština složili su se na sastanku u Ministarstvu kulture da udruženim snagama krenu u projekat kandidature za Evropsku prijestonicu kulture 2021. godine.
Sastanku na Cetinju prisustvovali su ministar kulture Pavle Goranović, gradonačelnici Aleksandar Bogdanović, Lazar Rađenović i Nikola Gojković sa svojim timovima, generalna direktorka Direktorata za kulturnoumjetničko stvaralaštvo Dragica Milić, kao i predstavnici Kotora i Tivta.
Ostalo je još da se postigne dogovor oko toga ko će biti titular zajedničke kandidature. Predstavnici Tivta, Kotora i Budve ovu će ulogu prepustiti Herceg Novom ili Cetinju, a zvanična odluka o izboru između ova dva grada biće donešena početkom naredne sedmice.
„Prednost ovog sastanka je prezentacija projekta i očekuju se dalji koraci za konkretizaciju titulara kao i gradova koji će ući u projekat. Pet gradova je pokazalo interesovanje za ovaj projekat, a još je neizvjesno ko će biti titular“, potvrdila je Dnevnim novinama direktorica TO Herceg Novi Nataša Martić.
U Ministarstvu kulture prezentovan je i projekat od strane međunarodnog stručnog tima, koncept koji uklj učuj e čitavu regiju, ali i predočene želje svakog od predstavnika gradova, a nakon toga slijede dalji sastanci i dogovori u Ministarstvu kulture. Ko god da ponese prestižnu titulu to će za njegov razvoj značiti mnogo, ali prednosti će imati i gradovi partneri, koji su uključeni u program, jer će i oni privući više turista i posjetilaca iz zemlje i šire okoline.
Priklanjanje Cetinja ideji udružene kandidature čini se kao logičan potez i oslanjanje na potencijale čitave regije, a samim tim daje veće izglede našoj zemlji da se upiše na evropsku kulturnu mapu. Ono što je napokon izvjesno jeste da je projekat dobio državnu podršku, te da će se u realizaciju i finansiranje nimalo jednostavnog zadatka pored lokalnih samouprava uključiti i država.
Nakon zvaničnog objavljivanja titulara projekta uslijediće intenzivne pripreme, jer je, podsjetimo 23. oktobar krajnji rok da se uradi aplikacija koja će biti predata Briselu na razmatranje.
Biti evropska kulturna prijestonica laskava je titula, ali i skupa. Budžeti ranijih EPK varirali su od pet miliona eura pa do milijardu. Samo za prvu fazu projekta potrebno je izdvojiti 300.000 eura, a čitav proces kandidature u prosjeku traje od 8 do 10 godina. Ko će biti kandidati za Evropsku prijestonicu kulture 2021. godine biće poznato 2017. Riječ je o najvećem evropskom projektu kulture čije prednosti su ogromne. Zvanični izvještaj Evropske komisije pokazuje da na jedan uloženi euro gradu, regiji i državi se vraća osam do 10 eura.
Prezentacija stranih eksperata u Ministarstvu kulture Osim predstavnika pet opština sastanku na Cetinju prisustvovao je i međunarodni stručni tim za ovu oblast Nil Peterson iz Britanije, Marko Maršićević i Aleksandar Peković iz Beograda, kao i Darko Brlek iz Slovenije. Strani eksperti su ovom prilikom prezentovali ideju projekta Evropske kulturne prijestonice. Da je riječ o stručnom timu sa zavidnim iskustvom najbolje govori podatak da je Nil Peterson donio pet titula ranijim kandidatima, između ostalih i Liverpulu, koji je ujedno i najveći rekorder kada je u pitanju finansijska dobit od ovog projekta.
Izvor: cdm.me Dnevne novine
