(ZLOČIN I KAZNA)
Da li se sećate Prote Branislava Peranovića? Onog koji trune u zatvoru jer je slučajno ubio narkomana. Za razliku od Kasapina iz Surčina koga u zatvoru čuvaju kao belog medveda koji je namerno silovao i ubio nevinu devojčicu.
Većina ljudi tuče svoju decu. Ja nisam nikad. Potrošila sam mnogo vremena na objašnjavanje i ubeđivanje. Dete je razumno biće. Narkoman nije razumno biće. U većini slučajeva nije više i nikada više neće ni biti biće. Narkoman je zlo. Za porodicu sebe i okolinu.
Na sajtu „Peščanika“ sam pročitala da se bivši milicajac Miloš Vasić pitao javno: „Šta je to, dakle, što se može postići lopatom, a ne može strpljenjem?
Te mrcine kojih se odrekao i Bog treba prebiti… mislim da treba. Uzmite recimo… lečenje u tom manastirskom krugu u kome su svi na ivici. Teško izdržavaju bez droge. Ljudi se polome da prođu sa njima njihove krize u kojima povraćaju… seru… vrište… itd.
I onda jedan od njih dobije drogu nekim kanalom. I podeli svima. I šta onda? Možda ga treba ubeđivati. Ne. TREBA GA PREPUCATI PRED SVIMA. DA TO NE URADI VIŠE NIKAD.
Dakle, lopatom se postiže strah kod mrcine.
Očajni roditelji su ga doveli na poslednji kolosek. Prodali su sve što je preostalo od onoga što je on sam već ukrao iz vlastite kuće i „đorao za gudru“. Za strihnin… Jer dobra droga dobro i košta. A oni ne biraju. Samo da mogu da se roknu. Narkomani obijaju apoteke… karaju se za gudru. Da baš tako.
Bila sam u kontaktu sa narkomanom koji je uništio život svojoj majci, svom bratu, ocu, devojkama, ženama. Koji je pokrao sve iz svoje kuće i prodao, koji je postao sušto zlo na dve noge i sejao je zlo oko sebe. Naravno bio je šampion u laganju kao što i jeste svaki narkoman. Mozda zato ima prilican broj narkomana medju politicarima?To je njihova veština bez premca. Da li ste nekada trpeli posledice od ponašanja nekog narkomana u krizi? Koji prebije vlastitu majku… na primer?
Korać govori o poštovanju ličnosti. Čije ličnosti? Koga poštovati? Ili pre bih rekla ŠTA? Poštovati ličnost, Govneta? A ne… govno treba samo preskočiti. No ako je ono, GOVNO, tvoje dete, to je teško. Iako su neki roditelji, jadni i očajni ljudi, ovim sveštenicima dali za pravo. I jesu, u pravu su.
Jedan nesrećni otac je rekao: „Ako ga vi izbacite ja za njega imam još samo metak“. I u engleskim koledžima visoke klase, tuku nevaljalu decu. A ovo nisu deca, ovo su monstrumi. Uzmimo jedno osvešćeno biće koje razume da će droga da ga upropasti. Uzmimo jedno mlado biće koje ne vidi da je život ma kako težak bio POKLON. I sad to biće posegne za drogom. Svesno. Pa hajde da krenemo od toga. Koliko prazno, koliko lenjo, koliko bahato, koliko najzad slabo treba da bude to biće.
Koliko zapravo beskrupulozno i najzad bezvredno. Da bi se usudilo na taj korak, za koji zna da će ga odvesti u propast. Ja razumem da neko samostalan, uspešan, razočaran u sve, i u ozbiljnim godinama, sagledavši besmisao života i posle svih pokušaja da pronađe izgubljeni smisao svog života, donese odluku, da će se ubiti drogom…. Pa neka tako i radi… Njegov život, njegova odluka, njegov novac. Ali opravdanje za mlade ljude, pred kojima je pun tanjir voća, ne mogu da opravdam. Da, ali njega opravdavaju njegovom bolešću.
Kaže Korać TO JE BOLEST. No, narkoman se sam uvalio u svoju bolest. I onda povukao za sobom i majku i brata i sestru i prijatelje… Vraga je to bolest. Zavisnost nije bolest. Kao što ni nezavisnost nije bolest 🙂 Zavisnost je nesposobnost, a nezavisnost je sposobnost. Crna Reka je poslednja stanica, za one kojih su se odrekli svi. I roditelji i lekari i Bog. A ovi Božiji izaslanici su ipak odlučili da im pomognu. Uzgred znam jednog mladog čoveka koji je posle Crne Reke pronašao mir u sebi i zaredio se. Dakle vratili su mi VERU. Malo li je.
Roditelji narkomana koji su izlečeni u Crnoj Reci i posle objavljenih snimaka batinanja bezrezervno su podržavali protojereja Branislava Peranovića i njegove saradnike! Jelena Dragićević, majka narkomana koji se deset meseci nalazio na lečenju u Crnoj Reci, rekla je za Press da su joj lekari godinama uzimali veliki novac za neuspešna lečenja, a da je njenom sinu pomogao tek prota Peranović.
Ona je kazala da su patnje njene porodice prestale kada je njen sin otišao na lečenje u Crnu Reku.
– Moj sin je sada drugi čovek! Bio je na odmoru pre dva meseca. Nikada bolje nije izgledao. Za sedam dana, koliko je bio kod kuće, nije ni pomislio da uzme drogu. I zato pružam bezrezervnu podršku ovom centru i svim sličnim centrima – isticala Dragićevićka, koja je naglasila da „ukidanje ‘Crne Reke’ i smena prote Peranovića“ mogu biti u interesu samo narko-dilera.
Fansy psihijatri obično ne mogu da pomognu nikom osim džepu sirotih roditelja, da se, je li, isprazni.
Peranović je kazu ubio narkomana.Ali ubio ga je iz nehata. Nije hteo da ga ubije. Udario ga je nezgodno.
Kasapin je, sam kaze, priznaje dakle, ubio devojčicu. Ubio je sa predumišljajem. Prvo je silovao, pa je udavio rukavom od duksa. Pa je onda bacio na đubre.
Peranović je dobio 20 godina robije.
Kasapina brani poznati advokat. Kazu da je branio i Slobodana Miloševića. Možda je dezinformacija. Ima posebnu ćeliju da ga ne bi linčovali ostali zatvorenici, jer je samo to i zaslužio.. da ga .. je li…na redaljku, pa da ga zadave duksom. Zar to ne bi bila adekvatna kazna za monstruma?
Ali na ovom svetu pravde nema. A u Srbiji svakako.
Jelena Tinska
