Foto: whatgives365.files.wordpress.com
Azija je posebno ranjiva na prirodne katastrofe i na nju otpada gotovo 90 odsto od 19,3 miliona raseljenih u 2014, najviše zbog uragana u Kini i na Filipinima, kao i poplava u Indiji, navodi se u izveštaju Norveškog komiteta za izbeglice (NRC).
– Raseljavanja ljudi zbog prirodnih katastrofa su u porastu, a idućih decenija će se dodatno pojačati – rekao je Alfredo Zamudio, jedan od direktora u NRC.
Od 2008, godišnje je u proseku 26,5 miliona ljudi moralo napustiti svoje domove zbog prirodnih katastrofa. Iako su podaci za 2014. nešto bolji, u NRC kažu da je dugoročni trend u porastu.
– Naše analize pokazuju da je danas 60 odsto veća vjerovatnoća da ćete morati napustiti svoj dom zbog prirodnih katastrofa nego sedamdesetih godina 20. vijeka – istakao je Zamudio i dodao:
– Očekuje se da će klimatske promjene u budućnosti imati važnu ulogu jer povećavaju učestalost i snagu takvih nesreća.
Stručnjaci UN upozoravaju da ispuštanje gasova koji stvaraju efekat staklene bašte podstiču ekstremne pojave kao što su toplotni udari i obilne kiše.
Kap po kap, svijet je na korak od velike nestašice pijaće vode, upozorile su Ujedinjene nacije. Već 2030. godine čovječanstvo se može suočiti sa deficitom vode od 40 odsto ukoliko smjesta ne počne da unapređuje održavanje i korišćenje dragocjenih izvora, smatraju UN.
Kriza sa vodosnabdevanjem svijeta jedan je od vodećih globalnih rizika u predstojećoj deceniji zbog složenog ukrštanja raznorodnih faktora: demografske eksplozije, porasta siromaštva, ćudljivih klimatskih promjena, ekonomskog posustajanja.
Pokazatelji su već alarmantni – od severoistočne Kine, indijskog potkontinenta i Persijskog zaliva do Sahela i Podsahare, juga Evrope, Kalifornije, Brazila i juga Australije. Međunarodno udruženje privatnih operatera vodosnabdevanja procjenjuje da 1,8 do tri milijarde ljudi danas nema pristup sanitarno provjerenoj pijaćoj vodi.
Smrt na svakih 15 sekundi
Svakih 15 sekundi negde na svijetu jedno dijete umre od posledica bolesti izazvanih lošom vodom, kao i još skoro četiri miliona odraslih ljudi godišnje. Da zadovolji životne potrebe oko 9,1 milijardu ljudi za tri decenije, globalna proizvodnja hrane moraće do 2050. da se uveća 60 odsto.
Izvor: vesti-online.com
