Imao je slonove i žirafe kao kućne ljubimce, odrastao u luksuznom zabavnom parku sa ogromnim figurama dinosaurusa. Sebastijan Marokin se tada zvao Huan Pablo Eskobar. Njegov otac je Pablo Eskobar, šef kartela Medelin. On je ’80-ih kontrolisao trgovinu kokainom u svijetu, postao jedan od najbogatijih ljudi na svijetu i u djelovima Kolumbije bio jači od države
Eskobar je bio poznat po svojoj okrutnosti, ali i po tome da je mnogima pružao ono što država nije mogla: on je izgradio škole, obnavljao stambene četvrti, štitio od sitnog kriminala. Najvećeg narko bosa u istoriji Kolumbije su 1993. ubile specijalne policijske jedinice. Mnogi ga još uvijek smatraju Robinom Hudum Kolumbije.
Njegov sin nije međ njima. On je protiv poslova svog oca i odrekao se njegovog imena. Danas 38-godišnji Sebastijan Marokin živi i radi kao arhitekta u Argentini. Napisao je knjigu „Pablo Eskobar, moj otac“. Osim toga, na Netfliksu 28.avgusta počinje serija Trgovci drogom (Narcos).
Kada ste prvi put shvatili: Moj otac je najveći trgovac drogom u istoriji?
To je bilo u avgustu 1984. godine, nakon ubistva ministra pravde Rodriga Lare. Lice moga oca se u više navrata pojavilo na televiziji, ali ne kao „Robin Hud Kolumbije“, nego kao potencijalni ubica ministra. Negdje u to vrijeme, otac mi je rekao da je odlučio da postane kriminalac, da je to njegova profesija.
Tijelo Pabla Eskobara na krovu, neposredno nakon što su ga ubili policajci, 2.decembar 1993. Medelin
Tada ste imali sedam godina. Kada ste odlučili da ne slijedite svog oca?
Bilo je mnogo takvih trenutaka, međutim, odlučujuća je bila smrt mog oca. Na vijest o njegovoj smrti sam reagovao veoma agresivno. Ali, deset minuta kasnije sam se pokajao – naime, kada sam postao svjestan toga kakve bi posljedice imalo kada bih ostvario ono što sam htio. Brzo sam shvatio koliko je moj otac bio surov i kako nam se to nasilje kasnije često vraćalo. Zbog toga sam oduvijek želeo da pokažem ocu da nasilje nije pravi put.
Mada ste odlučili da ne idete stopama svog oca, mnogi vas smatraju odgovornim za njegove postupke.
Oni su mislili da ću se pretvoriti u drugog Pabla Eskobara. Ja sam od početka bio osuđen da nastavim poslovanje i metode mog oca. Mnogi su to od mene očekivali. Utoliko mi je bilo teže da se odvojim od prošlosti i nasleđa mog oca. Međutim, neprijatelji moga oca su brzo shvatili da je ne predstavljam nikakav rizik za njih, a ni za zemlju … i nisu me ubili. Da to nije bilo tako, bih bio mrtav, to je sigurno.
Benisio del Toro u filmu glumi Eskobara, 2014.
O svojim iskustvima, kao sin Pabla Eskobara, napisali ste knjigu.
Želim da ljudi, posebno mladi ljudi, da shvate da se tako nešto nikada ne smije ponoviti. Način na koji se o mom ocu u svijetu priča je takav da čak podstiče druge da ga imitiraju. Stvara se glamurozana legenda. Ali mnogi mladi ljudi ne znaju tačno šta je bilo, ne znaju šta su bile i jesu posljedice tog nasilja. Oni gledaju serije, filmove ili čitaju neku knjigu o životu mog oca i žele da budu kao on. Ali, moj otac nije ni malo bio heroj. Ja uvijek kažem: Ako neko pročita moju knjigu i i dalje želi da bude Pablo Eskobar, onda nisam dobro obavio svoj posao.
Šta je za vas lično bilo najteže da shvatite kod svog oca?
Život mog oca je dugačak spisak kontradiktornosti. On je bio čovjek koji je predstavljao mnoge misli i ideja političke ljevice, ali je takođe bio osnivač prve ekstremno desničarske paravojne grupe u Kolumbiji, MAS (Muerte Secuestradores; Smrt kidnaperima). On je takođe bio čovjek koji je izgradio fudbalske terene za dječake iz komšiluka, da se ne bi drogirali. A to je plaćao novcem od droge.
Ono što me je posebno iznenadilo je činjenica da je moj otac toliko bio za ideje Luisa Karlosa Galana i Rodriga Lare [predsjednički kandidat i ministar pravde u Kolumbiji] da ih je podržavo i onda ipak naredio njihovo ubistvo – samo zato što su se obojica izjasnili protiv trgovine drogom.
El Čapo Guzman i Pablo Eskobar
Vaš otac je sa trgovinom drogom i stvaranjem Medelin kartela, pokrenuo sukob koji traje do danas. Da li mislite da je mir moguć u Kolumbiji?
Mislim da svijet, na duge staze, treba da shvati da će trgovine drogom uvijek biti. Zakoni koji su skrojeni da sve to spriječe, ne pomažu. Naprotiv, oni čak podstiču trgovinu. Tako je bilo i za vrijeme prohibicije u SAD. Priče, kao što je očeva, će se ponoviti. Danas je to El Čapo Guzman, sjutra neko drugi.
Trgovina drogom nije problem koji se može riješiti sa mitraljezom. Možete danas ubiti sve svjetske bosove droga, ali već koliko sjutra, droga će se ponovo prodavati – jer širom svijeta ima miliona potrošača. Zato će uijvek biti onih koji će im nabavljati droge.
Prosto moramo da prihvatimo da čovječanstvo mora da sklopi mir sa drogama. Jer, na kraju krajeva, voditi rat protiv njih, nije funkcionisalo.
Izvor i foto: dw.de
