Niko ne bi ni pomislio 1989.godine da bi mlada fizičarka iz istočnog Berlina mogla da postane najmoćnija žena u Evropi. U godini pada DDR-a počela je njena skromna karijera, i to u maloj opozicionoj grupi „Demokratsko buđenje“ gdje se pokazala korisnom i postala govornik.
Grupa je napredovala u konzervativnu CDU i kako je partija Helmuta Kola 1990.godine pobijedila na prvim saveznim izborima, ona je unaprijeđena u ministra zaštite životne sredine od strane koalicije. Blagonakloni Helmut Kol je preko noći unaprijedio u ministra za porodicu i omladinu, a kasnije u ministra okoline. Godine 1998. postala je generalni sekretar, 2000. predsjednica CDU-a. Od 2005.godine, Angela Merkel je kancelarka.
Rođena je u Hamburgu 1954.godine, ali njeni roditelji su ubrzo prešli u DDR. Njen otac je bio protestantski pastor, što Merkelovoj nije stajalo na putu do karijere u DDR-u. Bila je član FDJ-a, omladinske organizacije u SED-u, pobijedila je na ruskoj olimpijadi, na takmičenju u držanju govora. Maturirala je 1973., studirala je fiziku u Lajpcigu, doktorirala 1986. i od 1978. do 1990. godine je radila kao fizičar na Akademiji nauka. Ona nije bila u SED-u i važila je za apolitičnu, veoma inteligentnu i vrijednu osobu. Udata je po drugi put i nema djecu.
Njen trenutni neosporeni položaj u Njemačkoj i u Evropi nije sveden samo na njene lične sposobnosti već i na slabosti svojih protivnika u zemlji i inostranstvu, i naravno velike ekonomske snage Njemačke. Na sreću dolazi do neuobičajene taktične vještine i političke hrabrosti. Ona je ta koja je zaobišla sve svoje moćne konkurente, koja je sravnila spomenik Helmuta Kola do zemlje, koja se posle nesreće u nuklearnoj elektrani Fukušima izborila za ukidanje nuklearnih postrojenja i preuzela inicijativu za krizu u Ukrajini.
Angela Merkel je takođe stvorila i novi stil vladanja, koji je u osnovi Njemačke i njene neobično velike popularnosti, koja je ostavila utisak i na inostranstvo. Nikada se javno ne prepire, odolijeva iskušenju da se raspravlja, nikada direktno ne prigovara opoziciji, i može razgovarati o aktuelnim pitanjima više nego portparol „sotto voce“. Ona gotovo da ne daje intervjue, govori u javnosti samo kada to ne može da se izbjegne i do sada nije dopustila ikakve nesmotrenosti iz Centralne vlade. Njen privatni život, koliko je uopšte poznat, je očigledno bez mane. Ukratko, ona ne daje nikakvog povoda za kritiku.
Razlikuje se fundamentalno od svojih prethodnika, Kola ili Šredera koji nijesu oklevali da izvade „čekić“. Ona je u Francuskoj „La Merkel“, u Njemačkoj je „mama“ i nema opozicije koje bi trebalo da se plaši. Dokle god može da pobjeđuje na izborima, biće kako ona želi. Međutim, kada ne bude više „mama“, nego „baka“, njenom vremenu će doći kraj.
Ulrich Kalbitzer
