Nikome ne želim zlo, tek tako iz čista mira, zato što ima što ja nemam zato što je lepši, zato što je mlađi, zato što je uspešniji od mene…ali ŽELIM ZLO SVAKOM ZLIKOVCU KOJI UBIJE DETE, KOJI SILUJE, KOJI MALTRETIRA, ZLOSTAVLJA… ISEČE DRVO. OSKRNAVI VEKOVNO BLAGO… ŽELIM IZ DUBINE SVOJE DUŠE DA MU SE VRATI ISTOM MEROM…TE TAKO NAJCRNJE ZLO ŽELIM ONIMA KOJU ISEKU HRAST I ONIMA KOJI TO NAREDE.
Kad je Dragan Đilas naredio da se iseče 411 platana starih sto godina na bulevaru Kralja Aleksandra meni nije bilo dobro.Obuzelo me je bilo osećanje tužnog i bespomoćnog besnila.
O najvećem urbanističkom teroru koji se planski sprovodi nad gradom Beogradom, o pokušajima da se ova regionalna prestonica sačuva od primitivnih, neukih ali bolesno vlastohlepnih, specijalno je pisao jedan od najvećih živih srpskih urbanista, arhitekta Branislav Jovin, član Akademije arhitekture Srbije i projektant „Mostarske petlje“, pristupnih saobraćajnica mostu „Gazela“ (1961-1970), rukovodilac projekta „Metro Beograd“(1973-1982 i 1986-2002)…
„U propagandnoj histeriji takozvane demokratske koalicije, svaka je investicija epohalna. I prethodni režim je pao zbog megalomanije i vere u svoja impresivna dostignuća. Na kraju je postalo jasno da je upravo devedesetih godina izgrađeno najviše privremenih građevinskih objekata u novijoj srpskoj istoriji. Ni vreme Tadićeve selektivne demokratije nije imalo šta novo da ponudi osim megalomanije i urbanističkog divljaštva. Ono rečito simbolizuje sva druga divljaštva sadašnjeg vremena i političkih prilika u kojima živimo.
Kao vrhunac takve politike, grupa pogrešnh ljudi, inženjera saobraćaja, dakle, diletanata u oblasti mostogradnje, u sastavu Zoran Rubinjoni, Mirko Radovanac i Duško Milunović, donela je odluku, zajedno sa gradonačelnikom Draganom Đilasom, da počne izgradnja „rugla sa neutvrđenom cenom“, poznate štetočinske investicije, bezimenog mosta preko Savskog jezera.
Skandalozni projekat je završen, a kakva je njegova korist, koliko je šteta od koristi i ko se okoristio javna je tajna.
Most koji je unakazio Adu Ciganliju je gotov.
411 zdravih platana je ubijeno.Bio je to pravi ekocid na Bulevaru.
„Najveće rušilačko kažnjavanje Beograda, veće od svih bombardovanja, veće od razaranja štuka, letećih tvrđava i NATO apokaliptičara je današnje surovo uništavanje njegovog najlepšeg reprezentativnog bulevara, nasrt na njegov evropski ugled, njegove kulturnoistorijske vrednosti, na njegovu bitnost, na njegovu estetičku i etičku krhkost, bahatost vlasti, ignorisanje prava građana na svoj grad i bolni poraz srpske demokratije“ – Mihajlo Mitrović arhitekta.
Bilo je strašno. Pitanja onima koji su naredili ekocid koja su ostala bez odgovora jer bi svaki odgovor bio laž su bila:
1) Na čemu počiva vaša istina? Iz iste aleje platana oni od Skupštine do Vuka su zdravi, a oni od Vuka do Đerma bolesni?
2) Na presecima prvih oborenih divova vidi se, a sad je to video ceo svet, da pucaju od zdravlja. Onako oboreni, još ovlaženi prelepom pastelnom bojom, ropačkom snagom pitaju: da li je ovo moguće bilo gde u Evropi?
3) Ko će da odgovara kad se sudski utvrdi da ste isekli zdrave platane?
4) Gde će da se vrate kolonije ptica koje su otišle na zimovanje? Steže li vam se srce i pomera savest pri pomisli da ste unuštili čitav jedan eko sistem i oteli sirotinji, koja nema hleba da jede, možda poslednju radost, oteli im lepet, cvrkut i pesmu, a Beogradu uništili dživdžane, njegov zaštitni znak?
5) Da li je moguće da niste upućeni u to da se platani ne ruše zbog njihovog zdravlja, već zbog nekih prikrivenih razloga: od lakog metroa, tramvaja, parkinga do interesnih mnogouglih piramida?
6) Kapitalno pokriće za vaš voluntarizam i nestručnost svakodnevno ste pokrivali Šumarskim fakultetom a nikad niste govorili o njihovoj ulozi. Evo prilike da odgovorite. Šta to znači da je ideju seče platana razradio Šumarski fakultet? Da li je to rađeno u nekom naučnom telu fakulteta ili su to tranzicijskim manirom pojedinačno i privatno radili neki njihovi profesori? Da li je novac išao u kasu fakulteta ili u privatne ruke koje koriste njegovo ime? A od privatnih ruku se može očekivati mnogo neočekivanog (Kragujevački fakultet).
7) Da li su vam poznate naše međunarodne obaveze o zaštiti prirode i kulturnih dobara, ako već ne priznajete domaće zakone?
8) U Politici (27.I o.g) pod naslovom „Pogrešna seča stabala uzrok njihove bolesti“ iskazana je kvalifikacija vašeg prvog savetnika sa Šumarskog fakulteta. Pa ko je to nestručno obrezivao platane? Biće da ste to vi! Zar nije bila vaša dužnost da ih lečite umesto da ih ubijate?
9) Zašto ste ušli u egzekuciju platana bez prethodne valjane projektne dokumentacije, i zašto niste omogućili javnu raspravu na koju zakon obavezuje? Nije li cinično da ste jedinu javnu raspravu zakazali post festum, sutradan pošto je otpočela seča?
10) I najzad, poslednje pitanje, pitanje kredibiliteta vas i vašeg ZB.
Dok nisu pala prva stabla još je obmanuti narod verovao, a hiljade fotografija koje su slikali očajni građani otišlo je u ceo svet da raskrinka „istinu“.
Niko nije odgovarao… Ubijeno je 411 života. Uništena su pluća grada.
Danas, veoma brzo posle tragičnog ekocida sprema se još jedno ubistvo.
Reč je o hrastu koji se nalazi na Koridoru 11 na deonici Ljig-Preljina, gde je trasa autoputa stigla na 150 metara sa obe strane, ali mu zbog brojnih protesta da se sačuva, jer je „sveto drvo“ s tradicijom, niko ne prilazi.
Ministarstvo je nedavno saopštilo da će hrast biti posečen i da se trasa neće izmeštati zbog zahteva meštana i ekologa.
„Mi smo odučili da pozovemo ministarku da ona pristupi seči hrasta, neka se tri puta prekrsti i neka tri puta udari sekirom u stablo šestogodišnjeg sveca i posle neka upale motorne testere“, rekao je Miliša Nikolić, predsednik mesne zajednice na Savincu.
On ističe da ni Turci ni komunisti nisu takli hrast, „ali je došlo vreme da ga ruše oni koji se krste i Bogu mole, a mi protiv sile ne možemo i jedino želimo da bude svečano posečen“.
Sve će se učiniti da hrast ne bude posečen, a ako se krene u taj posao, očekuje se da to neće biti noću i krijući od naroda, rekao je kopredsednik Zelene stranke Srbije Goran Čabardi.
Radove na ovom delu Koridora 11 izvodi azerbejdžanska firma „Az Virt“ čiji stručnjaci kažu da njihovi radnici hrast neće ni dotaći, a posao će nastaviti kada više ne bude na trasi.Oni se dakle plaše Boga.
U Srbiji se Boga niko ne plaši. Na vlasti su bezbožnici. Ovo je đavolja vlast. Ništa joj nije sveto.
I kao što sam rekla na početku teksta… NAJCRNJE ZLO ŽELIM ONIMA KOJU ISEKU HRAST I ONIMA KOJI TO NAREDE.
Jelena Tinska
