„Da li je ljubav umeće? Ako jeste, ona zahteva znanje i trud. Ili je ljubav ugodno osećanje koje se rađa slučajno, nešto što čoveka “obuzme” ako ima sreće?”, pita se From. Dok većina ljudi veruje u ovo drugo, From, u svojoj knjizi “Umeće ljubavi” objašnjava ljubav kao veoma složeno umeće.
Svi se ljudi na svetu, nekako, slažu da je ljubav veoma važna, ali je različito tumače, praktikuju i najčešće ostaju celog života gladni onoga što misle da je ljubav!
Pokazuje li današnji tretman ljubavi, opšti agresivno-tržišni karakter? Kao da se o ljubavi češće misli o nečemu što se prima ili ne. I kao da u odnosu na to onda, vredi ulagati ili ne. Da li je to jedino polazište? Živimo živote u kojima se daje da bi se primilo i u kojima se bez primanja svako davanje čini uzaludno. Neki, opet, ljubav smatraju vrlinom, u smislu žrtve. Šta je ljubav i kako nam se desilo da tu pojavu svodimo gotovo po pravilu na priču o partnerima i kada smo tačno zaboravili na ljubav kao odnos čoveka prema životu uopšte? I čime merimo uspeh u ljubavi i je li uspeh, koji podrazumeva da smo nešto dobili dajući, zaista jedini uspeh? Ne čini li osećanje ljubavi prema nečemu ili nekome nas same već plemenitijim, bitnijim, slojevitijim i smisaonijim bićima? Nije li dakle umeće davanja već dovoljna nagrada po sebi?
Jasno je da zaljubljenost i ljubav nisu isto, u tome se svi slažu. Kao što konzumiranje takozvane ljubavi ne mora imati veze ni sa jednim od prethodna dva.
Živimo epohu maski. Živimo epohu davanja lekcija iz lažnog predstavljanja. Epohu lažnih delova tela, lažnog jezika. Epohu glorifikovanja laži. Gde je tu onda ljubav i kako i da li može da opstane?
Grci su napisali mnoge umne knjige i o umeću ljubavi. Tri Indijca i jedan Tunižanin, smatra se, sročili su najfantastičnije ljubavne priručnike. Najpraktičnijim i najdelotvornijim ipak, zovu priručnik iz ljubavi jednog Kineza. Koliko jesmo ono što mislimo da jesmo i da li je moguće ijedan podatak uzeti za ozbiljno? I opet, kakve to ima veze sa suštinom ljubavi?
Ako je verovati istraživanjima, ovoga trenutka 1.680.466.201 ljudi u svetu veruje da je zaljubljeno. Od toga 7.666.667 upravo vodi ljubav, a 57.000 to čini sa više osoba odjednom. Zvuči kao mnogo? Sad dodajte tome 424 miliona ljudi koji se baš sada oporavljaju od „ljubavnog kraha“. Tako kaže statistika.
U različitim krajevima sveta, ljudi različitog porekla sami sebe često smatraju autoritetima u ljubavi. Tako na primer Francuzi, zvanično, znaju najviše načina da kažu „voditi ljubav“, ali se smatra kako su drevni stanovnici Perua, zapravo, u praksi jači. Italijani veruju da su stručnjaci za nijanse i različite stilove u ljubljenju, a praksa ipak govori da narod s podnožja Himalaja, zna više o tome. Zanimljivo je da se gotovo svi se slažu oko toga da se u Portugaliji pevaju najtužnije ljubavne pesme. Tiče li se to suštine?
Svakom zaključku na svetu, prethodi neki naš podatak o sebi samima ili drugima, zar ne? Koliko je onda išta validno? Umemo li da volimo sebe u doba kada prodaja sopstvenog imidža kreće već u vrtiću? Kako da volimo bilo šta i bilo koga na pravi, najdublji, najiskreniji način, kada smo tako skloni da bežimo od onoga što jesmo? Šta takvi nudimo? Mesecima unazad, zabavljam se tom različitošću između onoga kako sami sebe vidimo i, onoga kako nas vide drugi. Na mnoge teme. Srećem neke nove žene i muškarce i slušam ih… Najčešće je njihova slika sasvim različita od one koju ja vidim. Toliko različita da me neki razgovori podsete na film iz starinskog aparata. Kao da se rečima formira fotografija koja, dok kroz mene prolazi, postaje sopstvena suprotnost u koloritu i počinje da liči na ono što se zove negativ.
No, još malo o običajima: krajem prošlog veka, jedan engleski biskup je otišao u posetu maorskom selu sa Novog Zelanda. Prošli su pozdravni govori, pa je poglavica, zahvaljujući se gostima na dolasku, viknuo: „Ženu za biskupa!“ Mladi sveštenik iz pratnje je objasnio kako to ne dolazi u obzir, zahvaljujući se na dobroj nameri, pa je poglavica, postiđen što je bio loš domaćin uzviknuo: “Dve žene za biskupa!“
Da, ne poznajemo često tuđe običaje a na mnoge bi se u Evropi skandalizovali. Ali običaji su običaji a ljubav….šta smo beše ustanovili da je ljubav?
Jedan deo plemena Gond u Indiji, vernost koja je tako na ceni u našim krajevima smatra nepotrebnom i nepristojnom. Onog mladića koji provede više od tri noći sa istom devojkom, kažnjavaju. Veruju da je čuvanje polne energije neprirodno, nezdravo pa time i štetno.
Kamere BBC-ja odšetale su, tako, do Harbina, dvomilionskog grada na severoistoku Kine. Gledaoci su uživo pratili devetnaestogodišnju pacijentkinju, na posmatranju u bolničkoj sobi. Lekari su opisali njene simptome ovako: „pacijentkinja se lako uznemiri, veoma je nervozna, tašta, rado upotrebljava kozmetičke aparate. Stalno misli na svog mladića i sanja o tome kako postaje kraljica.“ Dijagnoza :šizofrenija. A autorka filma je pitala: „Zar nije samo zaljubljena?“
Ljudi sve pa i ljubav različito tumače. Toliko je pobrkanih lončića. Mislim kako bih o ljubavi umela izvesno da kažem ovoliko: verujem da je ljubav sve što te čini boljim. I da ljubavlju ne može da se naziva ono što u nama provocira mrak.
Šta da kažem devojci koja plače kraj mene dok mi govori da je usamljena? Da li da joj priznam da mislim da će uvek biti usamljena i kad nađe tog muža kojeg odavno bez ikakvog kriterijuma, mahnito juri? Da li da joj kažem da ne ume ni o kome osim o sebi da misli i da sam primetila da joj suza kreće isključivo na priču s njenim imenom? Da smo maločas prošle pored prljavog i gladnog deteta i da se nije osvrnula. Da sam pet noći luda od brige oko svoje deca, a da me nije pitala kako su? Da li, na koncu, da joj kažem kako sam naučila da te ni najviše ljubavi koju primiš ne spašava od sopstvene sudbine? I da je lepše dati „uzalud“ i ne dobiti ništa, nego primiti ma koliko. I da je prazna i da postoje knjige koje mogu da učine za nju više od udaje? Da li da kažem išta? Da li će se osećati manje usamljeno kad rodi svoje zacrtano dete nekome ko će rešiti njenu ličnu statistiku?
Ljubav jeste umeće. Ali mislim da se neki s tim umećem rode. I onda se pažljivo kale i bruse ga. I mislim, i kada bismo svi samo davali, prelivalo bi se dovoljno za tri planete a ne za jednu, našu, umornu od potrage. Ljubav je moć koju pruža sposobnost da daješ. Ljubav je jedina pojava na svetu koja se umnožava deljenjem! Time se ne bavi nijedna statistika. Sve ostalo je tržište.
Srna Lango
