Udruženje zetova „Zlatni privezak“ iz Dublja obilježilo slavu. U 345 domaćinstava ima čak 72 zeta na mirazu
Daj bože da se dubljanski zetovi množe! I da se pate! – nazdravio je Slavoljub Tasić, kolačar Spasovdana, krsne slave Udruženja zetova „Zlatni privezak“, iz Dublja kod Svilajnca.
– Nemoj da se pate, nego da ih ima! – dobacio je Ljubiša Antić.
– Važno je da smo mi spasli selo od izumiranja. Napunili smo im kuće. Zato i proslavljamo Spasovdan – našalio se Žika Stanojlović, poznatiji kao Žika Gala.
Poveo se potom razgovor o tome ko je „ubo iz prve“, jer su mu tašta ili tast brzo preminuli, šalili su se na svoj račun da oni imaju svekra i svekrvu, a ne tasta i taštu, i da se ne zna da li su se spasli oni ili njihove supruge… Tek, u jednom su se svi složili – da su im supruge veoma ljubomorne i da će naredne godine krsnu slavu proslavljati s njima.
Vrcavi na jeziku i uvijek spremni na šalu, članovi ovog udruženja, osnovanog prije četiri godine, ponosni su što su na mirazu, jer ih u ženinoj kući poštuju, za razliku od drugih dijelova Pomoravlja gdje važi ona narodna, da nema ničeg goreg no biti regrut, šegrt i prizetko. Kako bilo, tek u 345 domaćinstava u Dublju ima 72 zeta na mirazu. Najmlađi Marko Grujić prizetio se prije pola godine, a najstariji je Simeon Stojanović (85).
– Nije bila mala stvar prizetiti se u Dublju, jer nisu primali svakoga – veli Stanojlović. – Jednog šnajdera su izboli nožem jer je nekome htio da otme djevojku i da se prizeti. I sada je mnogima krivo što mi imamo ovo udruženje. Ja sam srećan s Vesnom. Eto, iduće godine biće mi 50 godina mature u Dublju.
On dodaje da je u jednom domaćinstvu bilo čak četiri prezimena, jer su se rađale ćerke jedinice, a zetovi dolazili na miraz. Deda, starosjedelac, nosio je prezime Stojanović, a zetovi Vekić, Vakulović i Vukosavljević.
Članovi Udruženja „Zlatni privezak“
Ni djed Simeon se nije pokajao što je, iako je iz istog sela, došao kod Ljubice, dok je njegov brat ostao na očevom imanju. Ljubiša Antić, rodom iz Pirota, koji je imao petoro braće i sestara, doveo je na miraz i mlađeg brata Petra. Ništa im, kaže, ne fali. Neka bude što više miraždžija.
– Dublje ima najviše zetova na mirazu u cijeloj okolini. Ali mi se razlikujemo od miraždžija u obližnjoj Vojsci, koji takođe imaju udruženje. Tamo su žene gazde u kući. A mi smo zlatni privesci. Čik neka neko kaže drugačije! – ponosno kaže Živorad Marjanović, koji je na miraz došao kod jedinice Zorice, i dodaje da su oni „rijetke ptice“, da uvijek mogu da stave kaput na leđa i da „odlete“.
Statut
Iako još nisu sačinili statut udruženja, smislili su mnoge članove.
– Član prvi, na primer, glasi: „Tast ne smije da tuče zeta.“ Drugi: „Ne smije rukama, ali može motkom.“ Najbitnije je što zet mora da ostavi potomstvo u kući, a u to ne smije da se miješa niko sa strane – šalio se i Ivica Ivanović, zvani Sekula, predsjednik Udruženja zetova.
Završili na filmu
Kratki film o dubljanskim zetovima, koji je uradila TV Centar iz Svilajnca, na Festivalu etnološkog filma u okviru manifestacije „Homoljski motivi“ u Kučevu 2013. godine osvojio je nagradu „Srebrni pastir“. Konkurencija je bila veoma jaka, naročito produkcija RTS, a na čelu žirija bio je Đorđe Kadijević.
Izvor: Z. Gligorijević, novosti.rs
