Foto: seeds-gallery.com
Izgledom i oblikom, kelj (Brassica oleracea) je veoma sličan kupusu. Kao glavičasto lisnato povrće, kelj jeste, uslovno rečeno, varijacija kupusa. Iako pripadaju istoj porodici, poznatoj pod imenom kupusnjače, kelj je sa svojim osobinama posebna povrtarska kultura.
Kelj se najviše uzgaja u Aziji i na Mediteranu, ali je u priličnoj mjeri rasprostranjen i u sjevernoj Evropi i Americi. I mada su ga, kultivisanjem, u današnjem obliku proizveli belgijski povrtari u 18. vijeku, za kelj su znali i stari Grci i stari Rimljani. U Škotskoj je posebno omiljena namirnica, pa kada se nekom upućuje poziv na večeru, obično se kaže: „Dođi na kelj“.
Kelj koji se danas nudi najčešće je u obliku glavice. Osim ovog postoji i lisni ili bezglavi kelj, kao i kelj pupčar. Međutim, kakvog god da je oblika, korisni sastojci su svuda isti. Ova namirnica je siromašna samo kalorijama, dok sve drugo posjeduje u izobilju, zbog čega i privlači posebnu pažnju zdravstvenih stručnjaka.
Prisutan je u svim godišnjim dobima, ukusan i bogat izvor vitamina A, C, K i B kompleksa, gvožđa, luteina, biljnih vlakana. Zbog količine kalcijuma koju sadrži zovu ga i „kraljem kalcijuma“. Sadrži i velike količine kalijuma, dok je sedam puta bogatiji beta karotenom i čak jedanaest puta luteinom od brokolija. U zavidnim količinama sadrži još i mangan i magnezijum.
Dokazano je da što tamnija boja kelja znači da je u njemu više beta karotena, odnosno provitamina A. Beta karoten je posebno važan jer osobe čini vitalnim i raspoloženim. Bez ikakvog otpora beta karoten prodire u svaku ćeliju, odakle povoljno djeluje na cio organizam.
Zbog obilja biljnih vlakana kelj se preporučuje osobama sa slabom pokretljivošću crijeva.
Foto: blic.rs
Osim toga, trebalo bi da ga konzumiraju i osobe sa visokim krvnim pritiskom, a zbog vitamina A i luteina svi koji žele da što duže sačuvaju oči od degenerativnih poremećaja, odnosno katarakte.
Istraživanja pokazuju da konzumiranje hrane bogate karotenoidima i vitaminom A dvostruko smanjuje rizik od razvoja katarakte.
Takođe, vitamin A je značajan i za normalnu funkciju reproduktivnih organa, a pomaže i u borbi protiv virusnih infekcija. S obzirom na to da je kelj „kralj kalcijuma“, treba ga unositi da bi se očuvalo i zdravlje kostiju.
Uloga vitamina C je takođe važna, jer on i poslije kuvanja u kelju ostaje u znatnim količinama. Ovaj vitamin u organizmu sprečava djelovanje slobodnih radikala, koji utiču na pojavu različitih oblika zloćudnih tumora.
Prilikom kupovine treba birati teže, tamnozelene glavice sa čvrstim središnjim djelovima listova.
Listovi bi trebalo da budu svježi, bez tragova gubitka boje i vlage, mrlja i rupica. Ukoliko su glavice lagane, znači da su izgubile dosta vlage ili su dugo stajale na policama gdje se prodaju u neodgovarajućim uslovima čuvanja.
Ne treba kupovati ni prepolovljene glavice, zaštićene providnom folijom, jer brzo gube veliku količinu vitamina C. U kućnim uslovima kelj je najbolje iskoristiti u roku od dva dana, jer ukoliko duže stoji, gubi vlažnost i razvija gorku aromu.
Specijalitet
Kelj se priprema na sličan način kao i sladak kupus sa mesom. Razlika je jedino što se meso ovdje kuva posebno da bude mekano, a kelj se kuva u supi od mesa.
Priprema: U odgovarajući lonac stavite glavicu kelja, težine oko 750 grama i isijecite na kocke dimenzija 4 centimetra. Dodajte jedan oljušten krompir, isjeckan na sitne kockice, a možete dodati i jedan paradajz isečen na komade.
U drugi lonac stavite 300-400 gr junećeg mesa bez kostiju, isiječenog na manje komade. Sve prelijte vodom i kuvajte dok meso ne postane meko. Poželjno je da lonac bude hermetički zatvoren, ali ukoliko ga nemate, može i bilo koji drugi. Kada je meso skuvano, supom prelijte kelj i počnite da ga kuvate. Tokom kuvanja kelj posolite i pobiberite, i pazite da se ne prekuva. Pred kraj kuvanja, u kelj stavite meso, i sve zajedno još kratko kuvajte. Na kraju dodajte zapršku, spremljenu na standardni način, i ostavite da još malo prokuva.
Izvor: Z. O. Joksović novosti.rs
