Žeđ za molitvenom utehom i smirenjem nalazi u prepisci sa svojim duhovnikom i ispovednikom Nikonom Jerusalimcem. Njena pisma Nikonu i njegovi odgovori njoj najlepše su molitvene stranice srpskog srednjevekovnog pesništva. Jelenina pisma ispovedniku Nikonu Jerusalimcu i njegovi odgovori najlepše su ne samo molitvene stranice srpskog srednjevekovnog pesništva, već i nadahnuta pesnička proza.
Ova prepiska nalazi se u Goričkom zborniku koji se danas čuva u Arhivu Srspke akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Gorički zbornik(1441/1442) kao i Miroslavljevo jevanđelje i drugi značajni i dragoceni spisi nacionalne istorije, imao je čudnu sudbinu, dospeo je do Skoplja i tek ga je 1902.godine za diplomata Svetozar Tomić kupio za jednu tursku liru, a posle skoro pola veka kao poklon Svetozara Tomića našla se i Srpskoj akademiji nauka.
Jelena Balšić sastavila je tri poslanice, pisma u epistolarnom duhu i poslala ih svom ispovedniku Nikonu Jerusalimcu. Prva i treća poslanica su oštećene, dok je druga potpuno sačuvana, kao i Nikonov odgovor Otvet vtorago poslanija.
Zbornik pored Jelenine i Nikonove prepiske sadrži i nepotpuno Nikonovo delo „Slovo o Melhisedeku“ lirski prepis apokrifa iz ciklusa o Avramu. Na kraju zbornika nalazi se kratko ispovedanje vere, kao i molba za oproštaj zbog mogućih pogreški pri pisanju, A na samom kraju Jelenino pismo u kome ona kaže da Nikonovo pismo doživljava kao“neki carski ukras i skupocenu riznicu“ ili „samo bogopisanje na tablicama koje primi negda bogovidac onaj.“ Na kraju ove znamenite knjige našla se pohvalna Molitva Presvetoj Bogorodici, i Nikonova zabrana-kletva upućena kradljivcima ove knjige:
“ Ko se drzne da uzme ovu knjigu Hrama Tvoga rečenoga u Gorici, budi njemu osvetnica, Vladičice. Svrši se u leto 6950(1442)
Smerni Nikon.
Gorički zbornik je veoma važan za srpsku književnost kao svedočenje prisustva i uspostvaljanje vizantijskog isihazma a teritoriji Zete koja je u to vreme bila pod velikim pritiskom mletačke politike. Isihastička duhovnost bila je izvor kulturnog preporoda u sami sumrak stare srpske državnosti.
Isihastičko učenje prihvaćeno je još u vreme Svetog Save. Isihasti su životu u manastirskom bratstvu pretpostavljali molitvu u samoći. Ovi kaluđeri- isihisti- posebno ističu“činioce isihastičke prakse-srce, um, dušu, svetlosti, suze“, kako piše profesor Đorđe Trifunović:“Ovako naglašen čuvstviteljni krug srca, uma i duše našao je svog otpečatka u književnosti. Pisci tog doba sve se više bave unutrašnjim životom i snažnim osećanjima.(…)Ta ozarenost osećanja i zanos lepotom oblika živi u stalnoj slutnji ispaštanja grehova, sužanjstva i večnih muka. Stoga će u ovim vremenima mučenje dostići nebesku lepotu a bol večnu svetlost.“
Nikonovu pesmu „Povest tuđina i plenika“ uvrstio je u svoju čuvenu antologiju Miodrag Pavlović, dok je „Ispovedanje vere“ na srpski preveo Atanasije Jevtić.
U ovim pesmama Nikona Jerusalimca himnički se iskazuje duboka vera, i traženje božanske milosti u prevazilaženju smrtnog časka.
Sadržaju Goričkog zbornika pridodati su molitveni, teološki, crkveno-pravni, hagiografski i apokrifni tekstovi, geografski, spisi iz geometrije, kosmografije, putopisi, skupljeni sa ciljem da se Jelena Balšić upozna i sa ovim žanrovima. Jelena od svog ispovednika traži i savete o nizu tema koji se ne tiču samo duhovnog monaškog života, već i o biblijskom stvaranju sveta, o liku idealnog vladara, o obliku i dužini zemlje, o zemlji bez oslonca, o graditeljstvu, o pravilima skitskog prebivanja, opisuje jerusalimske crkve, o deobi jezika.
Ovaj pismovnik otkriva raznorodna Jelenina interesovanja, nju zanima mnoge teme, htela bi da bude upućena u različita znanja. Zanimljivi su Nikonovi odgovori, recimo o jezičkoj deobi i kuli vavilonskoj on pod naslovom „O razdeljeniji jezik“ ispisuje kratki uvod:
„U dane Falekove podeljena bi zemlja.Za njegova/vremena/ dogodi se građenje kule. Jer bi mnoštvo ljudi i njihovo umnoženje na zemlji. Kad su pošli sa istoka, nađoše polje u zemlji Senar i naseliše se tu. I bejaše sva zemlja vuk jedan i govor jedan…“
Sadržaj Goričkog zbornika čine razmatranja koja na najpotpuniji način označavaju kulturne i obrazovne aspekte toga vremena.
Smatra se da je Jelenin ispovednik Nikon(oko 1380- posle 1468) bio jedan od članova bratstva srpskog manastira Svetih Arhanđela u Jerusalimu, kome je car Dušan 1348.godine priložio Svetoga Nikolu na skadarskom ostrvu Vranjini. Nikon se kasnije vratio u otačastvo.
Gorički zbornik ima daleke uzore u u staroj helenskoj logici. Već kod Protagore(oko 490-421), na primer, u izlaganju logičkog postupka nalazimo pored pitanje i odgovor. Pitanja i odgovri iz Aristotelovih Aporija dobila su u Vizantiji književni oblik izlaganja mišljenja.
Nikon je svetootački čovek, posle završetka Goričkog zbornika primio je veliku shimu sa imenom Nikandar, iste te godine 1442. zapisuje Jelenin testament, potom odlazi u Dubrovnik po stonski dohodak, a 1468. je iguman manastira Svetih Arhangelea u Jerusalimu.
Zbornik je prvobitno imao 294 stranice, od kojih je sačuvano 273, pisan je na grubom papiru, poluustavnim pismom.
Po nekim tvrdnjama srebrne korice za Gorički zbornik izradio je kotorski zlatar Andrija Izat, sa kojim je Jelena sklopila i pisani ugovor za taj posao.
Odbacivši bez žala život prepun buke i besa i sujetne slave Jelena se potpuno predaje snazi vere, božanskim lučama koje su je i usmeravale na dotadašnjem vladarskom putu, a koje će je sada, pred kraj života, u godinama koje joj još predstoje, duhovnim plamenom osnažiti i darovati nadu. Molitvom bogoljubivom ona se kreće od izvorne do ishodišne tačke, zakrilivši nerazdelivim lukom mnogoplodno pohvalno prinošenje.
Staro srpsko pesništvo možda dostiže svoj estetski vrhunac u pesmama Jelene Balšić i Dimitrija Kantakuzina. Jelena Balšić peva o Ljubavi kao o“netelesnom prebivanju“, jer nije važno kojim se putevima ona ostvaurje, odnosno uznosi, kada se preobražava i ogleda u proosećanju i sabornosti sa drugima.
Milica Kralj
Sjutra: Otpisanije bogoljubno
