фото: Општина Мојковац
Општина Мојковац организовала је округли сто под јединственим називом: ,,Ванвременски Хуго Гроцијус и људска права у контексту потреба локалне заједнице. Округли сто је одржан под темом: „Природно право у корелацији са чланом 23. Устава Црне Горе“.
Говорници на округлом столу били су: проф. др Небојша Вучинић, професор Правног факултета, Универзитета Црне Горе и бивши судија Европског суда за људска права у Стразбуру, затим, Горица Ђаловић, предсједница Основног суда Бијело Поље и Александар Перовић, извршни директор, НВУ Еколошки покрет „Озон“ Никшић. Модератор округлог стола испред Општине Мојковац је био Дејан Минић.
Присутнима се у име Општине Мојковац обратио предсједник Веско Делић који је у уводном обраћању, између осталог навео, да овај догађај у својој бити не одступа од уобичајених форми научних скупова који за основни циљ имају дискусију на одређену тему, али да у исто вријеме представља својеврсну посебност, имајући у виду да га на овакав начин Општине Мојковаца организује по први пут, као и да је Општина Мојковац препознала потребу за окупљањем стручне јавности која би у једној коректној атмосфери уз неизоставну дискусију имала прилику да на најбољи начин учествује у друштвеним дешавањима на локалном нивоу уз могућност давања стручног доприноса.
„Поштовање загарантованих људских права је за мање локалне заједнице од изузетног значаја, јер се из мањих средина слика о томе неријетко лако преноси и на много веће средине, и то као добар примјер из праксе који сви могу примијенити, што у коначном има за циљ свеукупно боље стање у многим сферама друштва, као и да Мојковац заслужује прилику да у будућем периоду привуче многе стручњаке који би на разне теме из области људских права могли да дискутују и да доносе закључке, чиме ће дати свој допринос укупном културолошком и научном развоју Мојковца али и Црне Горе“, истакао је Делић.
Осим наведеног Општина Мојковац, казао је он, има у плану и давање назива једној улици у Мојковцу по Хугу Гроцијусу, који је био истакнути холандски правник и дипломата али и један од утемељивача међународног права уз наду да ће његова личност спајати све грађане Мојковца, посебно младе који желе да се баве изучавањем права и дипломатије, а који ће свакако имати могућност да узму учешће на овом и будућим догађајима који се буду организовали под наведеним слоганом, што је свакако додатни циљ који смо поставили а који желимо у континуитету да остварујемо.
Учесницима се обратила и Милица Краварушић студенткиња, Правног факултета – Универзитет Црне Горе из Подгорице, која је прочитала пригодан говор о Хугу Гроцијусу, у којем је поред осталог наведено да он није неосновано назван оцем међународног права јер је изузетно допринио развоју појма ,,право“ али и наставио темељна учења и идеологије својих претходника: Платона, Софокла, Аристотела, Томе Аквинског и многих других.
Подсјетимо, Хуго Гроцијус је био један од првих који је изричито дефинисао идеју једног друштва држава, којим се не управља силом или ратом већ стварним законима и заједничким договором за спровођење истих. Историјски гледано Вестфалски мир из 1648. године је одраз управо ове Гроцијусове јединствене идеје међународног друштва, која ће тек у XIX и XX вијеку бити актуелизивана до нивоа каквог га данас познајемо, али ова идеја Гроцијусовог једног друштва држава се не може посматрати без концепта владавине права и правне државе, који у данашњем времену представљају основ свих демократских друштава.
На скупу је презентована и анкета која је спроведена искључиво за потребе округлог стола међу матурантима Ј.У.С.М.Ш. „Вуксан Ђукић“ у Мојковцу, као и међу грађанима Мојковца.
Округли сто је својим говором отворио бивши судија Европског суда за људска права у Стразбуру проф. др Небојша Вучинић који је говорио о загарантованом праву на здраву животну средину у корелацији са потребама локалне заједнице са посебним освртом на међународноправну заштиту овог права.
У том смислу професор се посебно осврнуо на два концепта животне околине и то антропоцентричну средину и екоцентричну средину у смислу будућих стратегија из ове области, при чему је прецизирао да лично сматра да је екоцентрични приступ прихватљивији из разлога што он није само декларативног карактера.
Такође, истакао је значај одговрности државе на међународном нивоу по питању заштите животне средине уз примјере из праксе Међународног суда правде који се односе на локалне заједнице са елементима угрожавања сувренитета сусједних држава у корелацији са важећим међународним конвенцијама и уговорима из Стокхолма и Рио де Жанеира који се тичу заштите животне средине. Професор је дао и посебан осврт на чланове 1 и 59 који су у вези са чланом 23 Устава Црне Горе уз констатацију да се локалне заједнице требају фокусирати на превенцији и контроли ризика у циљу спровођења уставних одређења о загарантованом праву на здраву животну средину, при чему се посебно мора водити рачуна о сузбијању нелегалне експлоатације шљунка из ријека, затим нелегалне експлоатације шума као и о криволова.
Присутни су били заинтересовани за став професора Вучинића око актуелне теме отварања рудника у Мојковцу. Професор је истакао да сва документација и планови који се тичу рудника морају бити транспарентни и доступни грађанима. Такође, истакао је да се мора наћи баланс између еколошких и економских потреба грађана општине Мојковац.
Предсједница Основног суда Бијело Поље Горица Ђаловић је говорила о кривичним дјелима против животне средине у пракси суда, при чему је посебан акценат ставила на чињеницу да је у недостатку примјера из праксе Основног суда Бијело Поље припремила за овај округли сто примјере у посљедњих 15 година који се односе на ова кривична дјела и то за све општине на сјеверу Црне Горе које су у надлежности Вишег суда из Бијелог Поља у смислу „само једног правоснажно окончаног предмета за кривично дјело загађење животне средине и два примјера који су у току пред судовима а тичу се нелегалне експлоатације шљунка из корита ријеке“.
Она је у свом обраћању појаснила да је мањак примјера у пракси резултат недостатка валидних доказа као и због погрешних квалификација кривичних дјела, што према њеном мишљењу изискује едукацију свих који поступају у оваквим предметима, како би у коначном имали адекватну заштиту законских али и уставних одређења појма животне средине. Суткиња Ђаловић је направила посебан осврт на сва кривична дјела која су из ове области предвиђена Кривичним закоником Црне Горе а која су садржана у посебној глави 25 под називом “кривична дјела против животне средине и уређења простора”.
Извршни директор НВУ Еколошки покрет „Озон“ из Никшића Александар Перовић је говорио о загарантованом праву на здраву животну средину у корелацији са потребама локалне заједнице, уз навођење праксе и досадашњих искуства у овој области, при чему је посебан акценат ставио на адекватну примјену Архуске конвенције уз предлагање општини Мојковац да формира једну канцеларију Архус центара на локалном нивоу која би за главни циљ имала обавјештавање јавности о стању животне средине, што је у потпуности у корелацији са чланом 23 Устава Црне Горе али и законским одређењима из ове области.
Као позитиван примјер је навео укључивање локалних медија и цивилног сектора чија улога је велика по овом питању, при чему би локалне власти требало да размотре могућност постављања видео табле која би садржала све податке о стању животне средине у граду у реалном времену, што је једино адекватно и повољно рјешење за грађане да на квалитетан начин буду обавијештени о томе.
Организовањем овог округлог стола Општина Мојковац је показала спремност за покретањем ширег друштвеног дијалога, а с обзиром на широку лепезу људских права која су у основи ове идеје окљупљања у Мојковцу, за очекивати је да ће у наредном периоду доћи до још веће размјене знања, искустава и размишљања, при чему је очигледно да је концепт природног права Хуга Гроцијуса у смислу потребе за дијалогом о свим битним темама из опсега загарантованих права прокламованих највећим међународним уговорима, уставом и законима нашао своје мјесто за окупљање у Мојковцу.
