Foto: oneshoediaries.com
Završila se predstava. Još dok su se glumci poklanjali, kreveljeći se, a publika razbijala dlanove, Milena i Živan su požurili ka izlazu, i dalje, prema toaletu. Milena je nestala iza vrata obeleženih ženskom cipelicom, a Živan se udaljio nekoliko koraka, tražeći pepeljaru. Svet je nagrnuo na izlazna vrata i pojurio ka garderobi. Nošen masom i Živan se našao tamo, a kad se već našao na zgodnom mestu, makar i u nezgodan čas, pružio je žeton sa brojem i pokupio njihove stvari. Stao je nedaleko od vrata iza kojih je trebala da se pojavi Milena i obukao jaknu. Njen crveni đubretarac je prebacio preko ruke.
Živan je pažljivo posmatrao žene koje su izlazile iz toaleta. Milena se nije pojavila. Pomislio da je Milena izašla napolje dok je on bio udaljen, motajući se oko garderobe, pa je izvirio na ulicu. Svet koji je napustio pozorište polako se razilazio. Vrata na toaletu su se sve ređe otvarala. Skoro svi posetioci su napustili hol. Ostalo ih je samo još nekoliko, verovatno radnici iza kulisa, koji su pili oslonjeni na šank. Živan je pripalio novu cigaretu. Vrata na toaletu se više nisu pokretala.
– Možda sam umislio da je Milena bila večeras sa mnom u pozorištu. Možda se, čak, danima nismo ni čuli i ja sad čekam da se iz toaleta pojavi utvara moje zamisli. Milena može i da ne izađe. A kako bi izašla, ako nije ovde? – premišljao je Živan. – Kaput! Ako Milena nije tu, čiji je ovo kaput? Nisam valjda uzeo tuđi. Ovaj kaput je crven. Milenin kaput je crven. Milena se mora pojaviti da uzme svoj kaput. Kao da na svetu postoji samo jedan crveni kaputić, i to baš Milenin! – pokolebao se Živan.
– Danas mi je rođendan – preslišavao se dalje Živan – slavili smo ga zajedno i jeli bombone. Mnogo je puta ponovila da se zbog bombona oseća kao da slavi Novu godinu. Čak mi je u trolejbusu kojim smo došli do pozorišta ponovo čestitala. Rođendan? Ne, Novu godinu. Ali šta ako sam ja uobrazio da je Nova godina. Možda mi je rođendan. Ili i jedno i drugo? To je već nemoguće. Možda uopšte nije praznik. Možda Milena i ja nismo ništa slavili. Ona se neće pojaviti. Neko će me optužiti da sam mu ukrao kaput, a onda…
– Žile! – pozvala ga je Milena izlazeći iz toaleta, i tako prekinula čudesni splet zamišljenih okolnosti u koje mladić tek što je zaronio. – Izvini što si me čekao. Opet mi je cipela upala u kanalizaciju.
